Učitelj

МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДБЕ , 689

потребама, не према стању и приликама своје земље но по париској бесној ариетокрацији и западњачким капиталистима. Штогод је тамо залудничење и изобиље у капиталу измислило, то је и наша интелегенција примила и прима, онако, као и свака помодарка, којој су сви идеали сведени на моду и провођење. И кад сриска "лата не достигне за подмирење тиг парискит потреба, п не остане преко тога још нешто и за картање, онда је мала плата. онда све иде наопако у земљи (рбији, онда је и Устав преслободан за то, што је дао и опанку право, „да ми одређује моју плату и моје потребе“. И ко тако говори 2 Овај који има млого већу плату у српској паланци, но такав чиновник усред Берлина. где је бар двадесет пута скупље, и где се, за такав положај, тражи бар десетак пута и већа стручност и веће школовање. Не дати, спречавати развијање овако накарадних погледа и васпитања, спада у најплеменитије задатке школине. Умешним предавањем животописа на претходни начин, и у томе се може много учинити, и ако не све,

Онако исто; као што учитељ треба сваки добар и племенит поступак, сваку врлину дотичне личности да истакне, похвали и улије дивљење и уважавање својих ученика према томе тако исто ће он и хрђаве поступке махне и погрешке појединаца истаћи, осудити их, те створити у ученике одвратност и гнушање према таким делима и људима. И зарад тога ученике треба веџбати и давати им прилике, да сами упоређују поједине поступке, живот и рад појединих личности, и да, на основу тога, оцењују моралну вредност тих поступака и личности. Тиме ће се у ученика стварати и мо,ална свест а им мерило за оцењивање и разликовање добра од зла, поштења и племенитости и несебичности од непоштења и себичности, одвратност према, хрђавом, уважавање и тежња за оним, што је добро.

Сваки животопис учитељ ће поделити на 4—6 одељака, према величини животописа и развијености пажње у ученика, па ће сваки одељак, у што краћим реченицама и живо, испричати, пазећи, да се еве оно, што он излаже, отсликава у својим природним начином у целом њетовом држању, гласу нагласку и цртама лица: кад говори о врлинама и племенигим делима, треба у његовом целом држању да се огледа дубоко поштовање и уважавање тога, а кад излаже себичност, неискреност, неправду, грамжљивост итд. ваља у његовом целом држању да, се огледа неко негодовање, одвратност и презирање таких дела и особина. Чим се један одељак овако сврши, треба да се пропитају ученици: најпре, дајући питање за једну или две реченице, а после цео се одељак понавља на једно учитељево