Učitelj

о писбАЊУ 649

жице, шешир, коса, срп, бич. кључ, чешаљ, сабља, пушка, труба, јабука, крушка, трешње, шљиве, жир, грозд, лист, змија, кућа итд.

Поред овога рада, нужно је још, да се органи за писање што боље ослободе у правцу, у коме се пише и да се деца вежбавају у правилном одмеравању простора, по коме се пише, те да не буде утрпаности доцније у писању; већ да буде потпуна правилност. Овим вежбама, које доводе руку под власт духа, најбоље ће се то постићи.

После овога долази:

Нисање слова)

Прво се уче деца писати мала рукописна слова па онда велика. Мала рукописна слова треба тако да су разређена, да деца уче најпре писати она, која се пишу између две главне линије, па она, која се пишу између главних и доње помоћне, за тим она, која се пишу између главних и горње помоћне и напослетку, која се пишу између све четири линије (Б. Ф.)

За свако слово мора имати у буквару слика и то таква, да је њен предмет деци добро познат а и име њено да почиње гласом дотичног слова.

Писању сваког слова претходи практичан рад, који се развија овако:

По начину очигледне наставе учитељ обавести децу о слици, која је у буквару за дотично слово. После овога, учитељ упућује децу, да име дотичне слике растављају у слогове а слогове у гласове; па онда, да гласове спајају у слогове а слогове у реч. То нарочито треба истицати глас за који ће се слово писати, па за то треба децу и упућивати, да нађу коју реч, која почиње истим гласом, за овим реч, која се свршује истим гласом и најпосле реч, која има исти глас у средини. Са свима овим речима поступа се као и са првом, т. ј. раства рају се у слогове и гласове, па се онда спајају гласови у слогове а ови у реч. - |

Свако је слово састављено из неколико црта и за то је врло нужно, да се деца при писању сваког слова, претходно упуте: из каквиг је црта састављено дотично слово. За. овај рад

5 Рукописпи знаци модерних језика и образованих народа изводе се косо — с десна па, дево. Но декари и учитељи уочише, да је природније, по лепоту и здравље нашег тела угодније, ако се при писању седи усправно а и писање изводи усправно. Као најглавнији равлози за усправно писање наводе се:

а) Што је дете лакше научити усправном него њосом писању ;

6) Што усправним писањем олакшава се изучавање штампаних слова;

в) Што се усправним писањем брже пише и читкији је рукопис;

т) Што усправно писање најмање шкоди лепоти и здрављу нашег тела.

И код нас, у неким школама чињени су покушаји, да деца усправно пишу, џа на томе је и остадо.

УЧИТЕЉ у 43