Učitelj

614 НОВ МЕТОД

Ми знамо да се вијековима учила вјештина писања и читања рукописним писменима (словима) и да је то био природан пут за почетнике. Тек о1 проналаска штампарије — учење писања п читања почело се учити и помоћу штампаних слова и од тада отпочеше двојака писмена да цир-. кулиту, па п тројака. Почетници су прво учили штампана слова, па тек,. по што би их научили срицати, прелазило се на писање истијех. Па кад се ово опет поново тражи, да се изучавају од један пут (упоредо) двојака писмена: штампана и рукописна, онда то није нови и природни метод, већстари п неприродни, А још кад се дода, да писац „Новог метода“ тражи, да се цртају штампана слова онаква каква нам он казује на 718 и 721. стр. „Учитеља“ и да пи не говори о писању рукописних слова, онда ово: и није никакав реални метод, јер и што има стварног у овом званом. „Новом методу“, то је узето из вербалног п рукописног метода у којима: се читање и писање ослања на слике, као што је и садашњи буквар са; нормалним ријечима удешен. Ну ово се писцу „Новог метода“ не допада. па вели: „И досадно расклапање речи, и мука у почетку писања, нагналесу ме па размишљање о друкчијем предавању Буквара пи опомињале ме: чешће Спенсерове изреке: Да „е природни метод сваког предмета онај, којим га је човјечанство обрађивало.

„Држећи се овог познатог наче, та, ја сам дошао до уверења: да: почета растварања ријечи на гласове треба да потпомогне слика и да прву тешкоћу у писању уклони проста црта. Па се даље позива на наппе, како бу и они: „Чертами чертали и ревами резали“ „И ето — вели оп, — доказа поред старих рукопшса, да су почеци писмености у свију народа биле просте и грубе црте Ето потврде, да је само то природни метод Читања п пизања“ Ми ћемо о овој природности мало нпже још коју проговорити,, а сад да наведемо још нешто из његовог чланка, Он даље продужује; „Но против таког метода стоји једно друго начело: да су краћи путови у животу увек милији“. „А ако би се почело од најлакших црта, морале: би се учити две - три азбуке, једна проста од самих простих црта, друга. мало сложенија и на пошљетку ова данашња“. Зар је природније учити. 2—48 азбуке, него ли једну рукошсну 2

И пошто је неке тешкоће у почетној настави напоменуо, вели нам: „Да би се и то пзбјегло; једили је пачин да се узме за почетно учење Буквара основа штампаниг слова“. „Та оспова може се сва створити из. неколико црта: усправљене, положене, косе и полукруга, то би онда изглелало овако: као што изгледа пишчева азбука на 718 стр, „Учиеља“; јер у њој нема оних додатака п завијутака као у штам'аних п рукописних. слова. ИН „с тога је — вели он —- ова (његова) азбука најближа старој азбуци п одговара. пајвише пазе 'природности.

Оно истина, кад би гваспитачи послушали писца „Новог метода“ ЈЕ да напуште досадашњу тековину у почетном писању готова би се прибли жили Ћирилици но лако“ јици или, како он вел и жели хијероглифскијем