Učitelj

616 из школског ЖИВОТА

ђак, ако сазна дан кад ће битџ испит, остајао тога дана код кућу, преклињући мајву да га ваздан држи у постељи п да каже да је болестан, па ма и сам учитељ дошао по њега, а ово је учитељ кан'да знао, јер свакад нам је испштил дан за 3—4 дана доцније казивао. А за онога који ма кад, а особито пред испит изостане, слао је по 5—6 највећих ђака, да га нађу, ухвате и довуку у школу.

Грозан је то призор био, кад 5 —6 ђака лармајући вуку једног у „школу, једни за руке једни за ноге, а он се џапа п бесомучно дере, што игда може.

Једаред зпми рече нам учитељ: децо, од сутра ћемо почети да пишемо „екзамене“ (прописе за испит), јер ће своро бити истшт. Језа уз тело, већ није ником Фалила. Грдна је то мука била спремпти прописе за непит. Морали смо набавити по више пера, зато смо шврљали око села, па где нанђемо на гуске мало у заклону, похватамо их, почупамо крила па бежи! (За гвоздена пера ми онда нисмо зналп).

Али за ово нас п није било стра, ако који по издалека п види, јер нас учитељ није кажњавао, но саветовао пас је да не сломимо гуска крило и да не чупамо пз крила више од по два пера и то не прво н „друго, јер не ваљају него треће п четврто. Само попове п кметове гуске, да не дпрамо за живу главу

Мастило смо сами правили. Кувалл смо жешљову кору у води па „после ећали галнцу, али за екземене требало. је да буде црно као „8ПФТе.

Са урезивањем пера било је такође грдне муке Старији су моралџ "свима млађима да зарежу перо и да пм поправљају. Перореза једва њих Ава три ако су пмали, па и њима се морало дати, једно перо, или комад -леба, јаје, крушка. Јабука, па да другима дају перорез да се ко послужи. По неки донесе кришом од оца бријачицу, али она са своје ширине није "подесна за урезивање пера, а још га онп, који имају перорезе туже учитељу, што је донео ствар, која се не сме у школу доносити, па читав белај.

Неколико дана после тог спремања, чусмо ми неку галаму пред школом, неко трчање по ходнику, који је пзмеђу школске собе п собе у којој је била општинска судница, по чешће лупање судничких врата, „док у том и учитељ уђе ) школу и рече: децо дошао ћата, (срески писар), сад ће да буде пспит, па журно пзађе из школе.

Ми остасмо убезекнутџ, и почесмо забринуто пштати се: којџ ли _је ћата дошао 2

Ујдурисасмо брзо да један пде учптељу да иште вреде пи ако могне да види, илп чује, који је ћата. Кад се овај врати п рече: Татор — Богданов син! нас спопаде још већи ужас, јер је то запста бпо страшан ћата.

За овим одма уђе п учитељ и стаде нам говорити: пазите добро, погледајте чешће у мене, дошаптавајте полако ономе који где застане ти не зна, и чпм један шапне, онај до њега нек се накашље, да се шапат гне чује.