Učitelj

680 из школског живота

— Ваљда сп довео брата пли кога од рода у школур — Младић ме још већма зачуђено погледа. Погледа и ђаке па се насмеја — али не пријатно! Насмејаше се и ђаци. Ја се уозбиљих. Би ми криво. Што се смејешр Што се ви, децо смејете2 Упштах ја. Деца ћуте. Гледају час у мене час у младића. Не знају ни сама шта да ми кажу.

Ја већ мишшљах да имам пред собом једног непријатног посетпоца,. А шта ли је младић о мени мислио!..,. Обиђем скамлије и приђем њему.

— Одакле сир Упитам га. — Из Ол... не, одговори ми он. — Те си сигурно довео брата у школуг — Пхи! Насмеја се он. Каквог брата |

Ја сам дошао сам. — Да ниси ти ђак, море 2! Рекох ја. — Јесам, одго--

вори он, а усне му се некако подругљиво развукоше, — Како се зовеш 2 Петар К—овић. — Који разред учишР — Четврти. |

Премерим га од главе до пете и видим потпуна младића. Висине отприлике више по ја, танак, а науснице га већ гариле! Отпочнем запшткивати о којечему, али он одговара као преко бундеве Беше ми чудновато да ђак одговара тако учитељу, и ако се још не познају, па та упитах : ·

— „А што. Петре, ти не говориш са мном тако као што ја говорим с тобом 2 — Ја овако знам. — дар не знаш бољеР Он напрћи усне, жмирну, и ману главом у страну рекав: — Ја не знам како ти хоћеш друкче; Господине, он је џ с пређашњим господином тако исто радио ; један пут га је чак п тужио председнику, рече ми један ђак — Зар Петар тужно господина !2 — Јест, повикаше сви р

Петар поносно само шеће очима преко ђака. Како се њему чињаше, ово што чух веома је ласкаво и красно за њега. Да не бих у школи међу ђацима сазнао што немило, прекинем разговор о томе Отпочнеморад. Пропштујем ђаке да се упознам с радом мог противника ради даљег мог рада Резултат овог првог рада беше већ као што бива с лецом с којом се не познајемо. Питао сам о свачему, сондирао сам ђачко знање. Одговоре сам примао без својих примедаба. Примећавали су ђаци кад им се чињаше што погрешно. Беше п лепих одговора и лепих примедаба. Бејах у главноме задовољан. Петар се овде још већма откри. У колико беше обилатији неучтивошћу, у толико беше спромашнији знањем. Одговори му беху тако неслани да се ђаци утркиваху на њих. Ја ово обуставим п ставим Петру споредна питања даму помогнем ; али — не би поможено Петар увиди и сам да не зна, ну не покаја се, него се нађе: увређен и постаде тако неучтив да хтедох прекипети. И не знам шта ме уздржа да не употребим Физичку силу! Једва пмадох речи да рекнем деци да изађу на одмор

Одох у своју собу.

— Шта ти је, упшта ме жена. — Ја јој аспричам укратко. — Па шта сп му ти урадиог — Нисам ништа, уздржах се једва. — Отерај га из школе! — Нећу! — Па шта мислиш с њим2 — Видећу.. . Хоћу да. за поправим !

зе: