Učitelj

#16 а Е МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДБЕ

одмах збацују са свога звања, кад се“ примети, да народ у њиховој области мање пева и игра. Сматра се то као знак да народу није добро, те да дотични управник није умео управљати њиме како ваља. |

И за школу се то исто може рећи. Што је мање песме и певања у једној школи, у толико се у тој школи рђавије ради и неупутније управља њеним животом

Велика васпитна важност певања избија на видик с које год се стране посмотри тај предмет. Ако оћете добру наставу, ни ње нећетг имати онако ваљане без певања, као с певањем. 'Греба ли за то доказа 2

8) Позната је ствар, да простији свет и деца много боље а брже и лакше сехваћају и памте сваку поуку, млого одушевљеније се заузимају за њу, кад се ова увије у песму, но кад им се та поука да у прози. Поука у песми јаче узбуђује и загрева душу човекову. (С таком поуком свакад се свеже јаче осећање. А међутим, зна се, да се свака престава, свака мисао, у толико боље памти и у толико силније утиче на човеков живот и рад као мотив, у колико је веће осећање свезано с том преставом или мишљу. Наше народне песме за то су нам најбољи доказ. Ни најпопуларније написана Историја Срп. народа не би била у стању да онако животемељно и одушевљено поуче наш народ о његовој прошлости, да распире и одрже у њему национално осећање и свест, да му подигну и онако утврде национални понос, као што су то еве учиниле саме те песме уз припомоћ онако монотоних звукова, од гусала. Па и данас Народне песме и гусле су једно од најсилнијих срестава за национално образовање омладине и простијега света. И грдна је штета, што се то, тако драгоцено, среетво занемарује. 'Го је разлог зашто се захтева, да се народна Историја свуда, и у основ. школи и у гимназији предаје у свези с Народним песмама. И најсувопарнијој лекцији из Историје народна песма даје занимљивости и свежине, цела настава у овоме предмету постаје друкча, кад се узму у помоћ песме и певање

4) Певањем се опитомљава нарав, облагоробава срце те тако отклања суровост. „Ко пева, тај зла не мисли“ вели народна философија. — „Где се пева, слободно седи; јер рђави људи не певају“ каже велики песник немачки Гете. Па још и стари народи, млого пре Христова рођења, знали су за овај велики утицај певања на нарав, на срце човечије. Они су веровали да песма и само зверско срце олакшава Они су знали, да се певањем и животињека суровост ублажава и размекшава. '"Гако Грци су веровали, да Орсеус певањем стишава, олују и укроћује најљуће зверове. Амфион креће певањем и само камење,