Učitelj

184 БЛАВНЕ ЦРТЕ

и снажпије, Тако у прво време детету су, или човеку, уста свеи свја; помоћу њих упознаје се са свима предметима, Ни руке, ни очи, -ни уши не служе за испитивање, већ уста; што је за уста и укус пријатно, то је п добро, а све остало слабо га интересује У то време и израз детињег лица таклв је, да се највећма опажају мимичпи трагови сивања

Сада видимо да корен свију детињих знања, и главни изпор првобитних упечатака у души, јесте сисање и све што је са њим у вези, — У прво време живота дето спава врло млого; оно се буди само да се налоји, а кад се надоји оно опет заспи. У прво време живота која је највеће детиње уживањер Да доги. Ето то му је највеће уживање. Недра материна успављују му све пезгоде. Ови знамо, да дете кад плаче, чим се принесе недрима материним, ућути се, Знамо и то, да дете кад се падоји, такође умири се, што је главни захтев своје природе задовољило: усисало је материју, која је пужна за размену у организму. Надојепо дете очицаха гледа веселије; обрашчићи му постају руменији: опо се осећа задовољно. Са млеком, које је посисало, улила му се животна снага, која се огледа у оном његовом пријатном изгледу.

Матерпно груди први су предмет детињег сазнања, У то време, кад дете мало пи хрђаво видџ, кад су му спољашни оргапи слабо развијени оно већ зна за груди, које га хране, Прва асоцијација ума човечијег, која је као темељац свега даљег знања. одпоси се на сисање, — Одмах другог дапа по рођењу ућутава се дете сисом материном; опо још пе види, пе мирише, пе чује, а чим му се груди прпнесу, оно их устима осети и смпри се. ФАмурећи гура главу у педра, док пе дохвати сису. У прве месеце живота детету је цео свет пешто хаотично, мутно, пепзвесно, а само се педра материпа од овога :здвајају. Ето од овога првога сазнања почињу сва човечја знања,

У даљем, пак, детињем развићу првенство процеса сисања ишчезава: постаје као главни орган рука а првепствени процес осећаји У првој годиви сви органи сазнања спољашности много раде. На чула; гледоња, слуха и мириса спољни предмети почну јако утицати. Тада дете иптересује се за све, жудно и с пажњом посматра све, у

Доцпије највише ради орган пипања, кад дете постане способпо да хотимичпо рукује рукама. Тада уста и сисање долазе па друго место, а прво место заузме рука и пипање. Ова промена свршава се око половипе године, И тако дете у другој половини прве годипе може се већ звати, не сисанчетом, већ пипачем и хватачем

Руке детиње раде већ још од првога дана живота, Ако се мсте што год, на пр, прст, у руку, а оно га стегне. Доцније хоће само да креће сво,ге руке слободно, а ако му се ова слобода олузме, опо плаче, У другом ме сецу руком хвата недра материна, У петом месецу почиње се играти недрима, гледа матер ц смејо се. С тога исдра материна, прва су играчка детиња. Од шестог месеца преузимље све већег маха рука, покушаји да све узме у руку све су јачи. Дете се маша за све, а често маша рукама

а

На