Učitelj

740 ЖАН ЖАБРУСО

вест париског парламента књига бп спаљена џелатском руком а Русо мо-

раде побећи у Женеву. Но п ту му књига би спаљена а њега прогнаше

Није се могао станити ни у Берну већ се уклонп у једно сеоце, Мотје,,

у Невшателском кантону, одакле је п даље енергично заштићавао своје идеје. Фанатични поп тога села натера Руса да опет бежи, по он, 1765,

тодине, оде на једно острово у Билеком језеру, но и одавде га прогнаше:

те побеже у Страсбург, где га тамошњи губернатор прими у своју заш-

титу: Годину дана доцније оде Русо у Енглеску на позив енглеског Ф1лософа Јума, али се 1767. године врати у Парпз, обећавајући да неће ништа пшсати против владе п религије. Ту је живео врло бедно, зарађу--

јући новац преписивањем нота. Вазда је одлучно одбијао позлоне и

милости својих поштовалаца из реда племићског, али пред смрт своју,

маја 1718. године, на позив маркиза ирардена пресели се на његово пољско добро Ерменонвиљ близу Париза. Но 3. јуна исте године умре од капље. Неки држе да је се сам убио. На надгробном споменику уре-

заше му овај натпис: „Јер герозе Р ћотте Фе 1, пабцте еб де Ја уеге“

« („Овде почива човек природе и истине“).

П.

Поред других Русовљевих списа за нас, наставнике, најважније је

његово чувено дело: „Емил пли књига о вастштању“, у коме су, врло простим стилом а у облику приповетке, изложена васштна начела Русовљева. Основна мпсао, која се као црвен конац провлачи кроз дело.

ово дело, то је доказивање: да је човек од прпроде добар, по да га је

О покварила, да му се ваља враћати природи па да постане

срећан. Јам почетак овога дела подсећа на ову мпсао. Ево како тај по

четак гласи:

„Ове је добро кад изиђе из руку творчезих; све се пзопачава у рукама човечијим Човек нагони једну земљу да храни пропзвод друге неке, једно дрво да рађа родове другог ноког; он меша и брка климе,

стихије, доба годишња; оно онакажава своје псето, свога коња, свога

роба ; изврће све, сакатп све; љуси нескладност, чудовишта ; ништа нећеопако, како га је природа створила, па ни човека: све то ваља за њ. обучити, као штб се коњ обучава у мањежу; све то ваља обрнути на. његов начин, као што се обрће дрво у башти његовој. Без тога бп евеишло још горе, наша сорта не трпш преображај до пола. Оставите ч0-

века кад се роди њему самом, у стању у ком смо сад, и он |е међу

осталима бити пајсакатији од свију. Предрасуде, ауторптет, потреба, пример, п све друштвене установе, у којима смо потопљени, угушиле би: прпроду у њему, а на њено место не бп ставиде ништа. Било би јој као

дрвету, које бл случајно попикло насред пута п које бп пролдзници упропастили гурајући га п савијајући на све стране п у свакоме смислу“. Русо је учио, да васпптање требају три фактора, а то су: васпи-

таник као предмет васпитавања, васпитна средина у кој ј се васиптава,.

ан ан