Učitelj

КРИВИЧНА ОДГОВОРНОСТ УЧЕНИКА ТО

За учитеља се не може рећи да поштује своје ученике, јер чим бп тога

било — међ' њима би било равноправности. За учитеља се може рећи, да љуби, да милује своје ученике; а за ученике: да поштују свога учетеља. Дакле, права и дужности међ' учитељем п ученицима неједнаке су

подељени, а чим то постоји =— правног друштва не може бити,

Могло би се рећи да ово неслободно школско ученичко друштво са учитељем личи на стадо и пастира. Пастир одржава у скупу све овце, учитељ одржава у скупу све ученике. Ни тамо ни овамо нема увајамних слободних односа. СОтадо се растура чим нема пастира, ученици се растурају чим оде учптељ. Дакле, ни на једној ни н« другој страни нема оних погодаба, које су неопходно потребне, да би се један скуп могао назвати

друштвом.

У школи постоје пропшен п правила, али ови нису природни, 1. ј. вису поникли из узајамних правних односа између ученика и учитеља, већ их је прописао неки трећи, с тим, да их учитељ извршује, а ученици да пм се покоравају.

У првом случају кад су ученици сами, кад чине правно друштво,

међ' њима су односи сасвим прости, њима потпуно појмљиви. Инппијатива

потиче од њих мањих, и свако дело — њихово је сопствено дело. Ученици ступају међ' собом у односе њима могуће којих су потпуно свесни, и сваки члан овога друштва захтева од другога оно, што се може, што

је у опште могуће. Пошто су, дакле, ученици, узев у опште, свесни онога

што раде у свом, тако рећи, ученичком друштву, то ови морају бити одговорни за своја дела п морају се подврћи кажњавању.

У другом случају, кад су ученици под надзором учитељевим, односи «су између њих п учитеља сложенији, виши, и њима у многоме непојмљиви. Иницијатива не потиче од њих самих, већ од учитеља, п од њих се тражи оно, што они, узев у опште, нису у стању да појме. За њих су прописана морална правила, поглавито у циљу да би се припремили за добре | грађане. Од њих се тражи, да се, као деца, припреме за оно, што ће доцније радити као људи,т ј у деци се васпитавају људи. Дакле, школа "тражи од њих оно, што онп у својим слободним међусобним односима никада не врше, нити пмају потребе да врше. Слободно друштво уче-

"вичко развија се сасвим прпродно, т. ј., у њему се не спремају деца за

дечаке, нит: дечаци за младиће, нит младићи за људе. У том друштву ученици се припремају за оно што су у даном моменту: за децу кад су деца, за дечаке кад су дечаци пт.д Ово долази отуда, што у њпховом друштву нема односа из старијег доба у млађим. Оно, што имају у п8весном моменту, то п показују, а друго што п не могу. Истина, п овде «се ученик спрема у једно доба за друго, али то се врши веома споро, веома неосетно, п без икаквих скокова провлачи се из дана у дан.

На часу пак, под надзором учитељевим, друкчије је: Овде се тражи,

да односи у млађем добу буду они из старијег доба, а то је УН,

који никако не одговара природи дечјој.

~