Učitelj

758 КРИВИЧНА ОДГОВОРНОСТ УЧЕНИКА

Ваља строго водити рачуна о разликама, које прпрода поставља између једног пи другог доба дечје старости. Ученик у седмој години у сваком погледу друкчији је од ученика у осмој, деветој и т. д. години, У седмој годпиш врло је живе природе, и није у стању да обузда своју физичку активност. У даљим пак годинама ова активност слаби, а јача. она друга п духовна. С тога је сасвим неоправдано тражпти од детета. у седмој години оно, чиме располаже дете у 8. или 9, годпви ; а куд и камо је неоправданије тражити од деце оно, што су у стању да нам пруже само људи :

Напоменули смо, да у слободном ученичком друштву постоје казне. Ове казне врше се над свима члановима његовим. Оне су последица међусобних одпоса, а циљ пм је да се кривац врати на прави пут, да уђе у границе, које је само друштво према својим општим појмовима обележило. Овде казнене репресалије имају свога утицаја, јер приморају кривца да се поправи, а остале опомињу на зле последице, које их могу наћи ако се не управљају по друштвеним пролистма И сви“) чланови појимају ово, јер еви разумеју дела своја п знају шта смеју чинитп у друштву а шта не. |

И у школи постоје казне са истим циљем којп је у слободном уче ничком друштву, Адп ове казне не истичу пз узајамних односа међ' ученицима, већ их је, као што једном напоменусмо, прописао неко трећи, а врши их учитељ, у намери да пзмеђу себе п својих ученика одржи онеодносе, који се траже, а у исто време и да би постигао вавпитни циљ.

Кад се, дакде, узме у обзир: да између ученика п учитеља не може бити- правног друштва, пошто је на једној странп само послушност а на другој само аукторштет; за тим, да се у школи пзмеђу ученика п учитеља траже односи, који су ученицима страни и непојмљиви ; даље, да се ученици у једно — млађе — доба спремају за друго — старије _ доба; п, најзад, да казне прописује неко трећи, а да пх вршп увек једно

! нсто лице према једним и истим личностима; кад се, дакле, све то.

узме у обзир, — мора се доћи до закључка: да су ученици за време

часова, док су под надзором учитељевим, неодговорни за своја дела, и _ према томе, да не подлеже систему кажњавања.

П.

По себи се разуме, да је ово теоријски принцип и да се не може. никако усвојити; јер чим би се петп усвојио, дошао би у пптање сам опстанак школе. Без одговорности нема реда, без реда нема наставе, (без настаће не може бити школе. Све стоји у тесној вези једно с другим, пп једно без другог не може опстати. — -

· Теорија п практика често су у узајамној противности. Тако, овде (би се могло одмах приметити, да сама практична потреба императивно,

#) О изузецима не говоримо.