Učitelj

460 КРИВИЧНА ОДГОВОРНОСТ УЧЕНИКА

нужности општи је, јер на њему почива целокупно друштво. Немогуће је наћи какав други принцип за одговорност ученпка, јер је сваки други принцип теоријски, а теоријски принципи неминовно доводе до неодговорности. -

Али, ако се овај пршишп практичне нужности анстрахује, онда све остало што за њим следује потиче из сасвим природних погодаба п потпуно оправдава одговорност ученика. Учитељ мора познавати прлроду ученикову; настава мора бити подешена према подобностима ученика ; односи између учитеља п ученика морају бити много простији, дружељубнији и искренији, — ето то су ти дељи принципи, који су сасвим природни п који оправдају одговорност.

У колико су ови пришшиш у којој школи више заступљени, у толико је и одговорност ученика оправданија. Тамо, где се не води рачуна о подобностима дечјим; зде је настава. неразумљива и досадна : зде је учи. тељево опжођење с ученицима високо круто а сурово. — тамо ученици 'не мољу бити одговорни и свако 8 кажњавање тиранија.

Али кад већ у начелу одобравамо кажњавање, важно је да се запитамо и о ступњевима одговорности, јер од ступња одговорности завпеш и ступањ кажњавања.

Пре свега, од казне се тражи да утиче на дечју осетљивост, дакле: да пма ефекта. Ако је казна без утицаја, ако не дејствује у правцу у ком желимо, ако не повраћа на прави пут п на пстим не задржава, она нема никаквог смисла и не треба да постоји.

Изузимајући децу пдијоте, умно болесне и сасним неосетљиве, свако дете има мање пли више осетљивости и кадро је да појми добро и зло у односима, који су му блиски, који су из круга његовог живота. Односно прве деце — идијота, блесавих шт,д. — не може ни бити речи о одговорности; јер она не појпмају ни најобичније односе, нити су у стању да оцене добро ш зло, шшти шта им треба а шта не треба чинити. На њих казна не може повољно утвцати нити су она кадра да промену свој начин живота п да се приволе другом, који се од њих захтева. Једони је лек да се таква деца п не уводе у школу, и ако су већ уведена — | Да се пз псте искључе. Њима се “у школи не може ништа помоћи, док међутим она су на сметњи осталој деци. — Људи идијоти, блесави, бесомучни шп т д. уклањају се из друштва. али се никад ве подвргавају одговорности, нити пм се суди.

Што се тиче остале деце, важно је питање: да ли треба за једну кривицу строжије казнити ону децу, која су у сваком погледу спремнија, или пак опу, која су у свему назаднија 2

_ С обзпром на одговорност са теоријског гледишта, прву децу треба строжије казнити, јер су она свеснија п пмају више прилика и могућности, да се на добро упуте и добру одрже.

До сасвим противног закључка долази се, кад се узме у обзир осетљивост п утицај казне. Казна треба да утиче, а утицаће увек више на оно