Učitelj

КРИВИЧНА ОДГОВОРНОСТ УЧЕНИКА 161

дете, које је спремније п осетљивије, него ли на оно, које је неспремније п неосетљивије. Прва деца греше ређе, а друга чешће. Услед тога, прва деца ређе се кажњавају, а друга чешће. Често кажњавање тражп, да свака нова казна буде јача, како бп се њоме могло повољно утицати. Сем тога, прва деца лакше се повраћају на прави пут, јер су осетљива п спрам најмање казић.

С гледишта узвишеног морала може се приметити да ово није право; али, пошто се већ мора усвојитп принцип практичне нужности, ова примедба мора отпасти, јер идеалној правди овде нема места Идеална правда у овом случају била би штетна. Она бп убијала осетљивост прве деце п тиме би увећавала број оне друге

Дакле, у школи се мора усвојити опо друго начело, т. ј., да се строжије кажњавају она деца која чешће греше и која дају мање наде ва поправку Истина, ово није принцли, пдеалиста, али он потиче пз. практичне нужности п прпроде стварп, а то је у овом случају претежније од сваке теорије моралности. Е К. Петровић.

бив. учитељ.

и8 школског ЖИВОТА

–>Ф—

Нешто о дисциплини. Драги Мито, Веома сам се обрадовао твоме писму. Нарочито ми је мило, што си ми пружио прилику, да ти искажем своје мишљење у послу васпитања, којега си се, како видим из твог писма, одушевљено и из љубави, примио Ја ти, ево, пружам тлкав савет, који је искуство мог 6-то годишњег рада и сазнања. Питање, пак, твоје долази у најважније моменте васпитне науке,

У писму, поред осталога, велиш: „што се тиче Методике појединих предмета: СОрп. језика, Рачуна, Историје и т. д. чини ми се, да ће ми ићи пи које како. За то осећам, да пмам прилично и теоријске и практичне спреме; али те молим за савет и поуке о дисциплипи, Гледајући дечје свађе, тужакања, нереде, непристојности и тима сличне мане, задају ми доста бршге и чини ми се, да сам ту пајслабији“.... И ако је питање школ. дисциплине велико, да се могу читаве књиге писати, и ако у њему има најмање критичког гнања до сада псказанога у свима теоричким и практичким списима, — ја ћу ти казати, у колико простор једног писма дозвољава, оне одлике равумне дисциплине, до којих сам, било искуством било иначе сазнањем, дошао.

Понесеп љубављу наспрам свог позива, волећи децу, страшно сам мрзео немилосрдну стегу н учење без сваке љубави; уверен, да су деца,