Učitelj
ПРОСВЕТНЕ БЕЛЕШКЕ 81
Школовање је бесплатно.
Сваки ученик добија све потребе: школске бесплатно. Трошак за то пада на терет општине. Учила школска свака школа, добија, бесплатно 2 трошак за то сноси држава.
Вредно је споменути и велико милосрђе Швајцараца „према сиротој деци. Постоје друштва, која скупљају новчане прилоге за дечје одело, па за новац се купи чоха, а одело израђује милосрдне женскиње.
Слабоумна деца школују се у засебним школама.
За даље образовање оне деце, која сврше основ. школу а не иду У средње школе, постоје двојаке продужне школе; једне које мора посећа вати свако такво дете, и друге у које деца иду од своје воље. У овим се школама младићи спремају за грађански живот.
бем овога, у Швајцарској постоје и такозване рекрутске школе, у којима се младићи упознавају са војничким дужностима.
бада се ради на томе, да се те продужне школе уреде тако, да се у њима младићи упознавају са уставом земаљским, законима, администрапијом и националне економије, а женске са васпитањем деце, са домоводством, са чувањем дечјега здравља и неговањем болеспика. Ови течајеви трајали би код мушких до 20 те а код женских до 18 тб год.
У Швајцарској има 37 учитељских Школа; 23 мушких 13 женских п 1. мешовита, Ради се да се учитељска плата од 1800 дин. (варошки) повиси на 2100. |
Учитеље бирају саме школске општине на 6 година, _
„Школ. Лист,“ ж
Школе у Бугарској. Бугарска данас има: 42)0 оси. школи, 8 гимназије, 1 реалака, 11 женскох гимназија, 1 универзитет, 1 трговачку академију, 1 винодељску школу, 2 пољопривредне школе, 1 учитељску. школу п 1! богословију.
Број ученика, особито у средњим школама, расте сваке године. У почетку ове године то повећање износи 2095 Многи заводи су препуни ученика-ца ; тако на пр. у Филипопољу мушка гимназија има 830 ученика а женска 600 ученица Е
Универзитет у Софији има 3 Факултета а 215 ученика. Буџет универзитета је 291.000 дин А цео буџет на школе износи 9,922.511 дин. (а то је 99, од целокупног држ. буџета). Становника има свега 8,154 375.
„Ђуб, Шк.“ · ж
Испитивање дечјег умора при настави. У годишњој скупштини швајцарске Задруге гимназијских учитеља, ретерисао је о томе Келер ректор гимназије. -
Најпре је своје ученике забављао таквим послом уз који је требало
„
мислити, па онда нареди један сат одмора. да тим опет један сат раде, па.