Učitelj

НАСТАВА У ИСТОРИЈИ 801 па се често претерује п греши, што се кривица за патрпотизам по неких нараштаја баца пскључиво на школе онога доба. На пме, захтева се, да се у нижим п вишим основним школама обрати сва брпга на неговање патриотизма у деце. Међу тим, не треба Бог зна како дубоког разума, па да се увиди, да су ити прекори, п ти захтеви, претерани п неоправдани. Јер, наша основна школа утиче на децу од 7. до навршене 11, ређе од навршене 12. или 18. године, а у Аустро-Угарској н пр. деца су у основној школи до навршене 14. године. А познато је, да су п за то време деца у школи само мо неколико часова У таквим приликама. школа може само упутпти васпитање дечје у патриотском правцу. По свршеном школовању деца се остављају судби, да се у школи започето. васпитање даље развија под утецајем јавнога живота п околипе, у којој се дечак буде находио.

Али, ма каква да буде средина, у којој б6п живео младић после свршеног школовања, утецај школе на његову младу душу остаје ппак од особитог значаја за њену будућност. О тога се у наше доба школе сматрају с правом, као моћни ослонац и покретач народнога образовања. да то у данашње време сви просвећени владаоци, и сви мудри министри настојавају свим силама, да се школе свуда умноже да се настава у њима унапреди, п да се у свима просветним заводима обрати особита, пажња на неговање патриотизма у омладине

У нашим школама данас се не чини колико би требало за развијање патрнотизма, пако се последљих десетина година е многих страна, подижу гласови у корист патриотскога правца у настави. Прилике кроз које смо прошли последњих година, обелоданиле су Факт, да нисмо Бог зна како богати том врлином. У партијском трвењу прави се патрпотизам у нас све већма пзмеће у сепаратизам. Тако се чини, као да је патриотизам кругова, који владају, са свим друкчији од патрпотизма, што га народ разуме; да је патриотизам једне партије различит од патриотизма друге партије, и т. д. Има лартија п угдедних људи у њима, који би хтели, да уздигну у висину само себе и своју партију, па одобравају п најгрубље поступке својих партизана, “и џовлађују п суровим нагонима својих присталица. Услед тога бива, да по нека партија износи на. видик своју партијску гордост и поноситост у претераностима, које су и срамне за наше доба човечности, и могу да произведу опаке последице и за саму државу. Такво зло стање мора се енергично сузбијати п пресећи, п у том послу школа има да уложи сву снагу, те да отаџбини помогне што више може.

На овоме путу, школи ће много помоћи својим примером они учитељи, који се подаље држе од свих екстремних партијских пспада, и који у свима својим делима пмају пред очима увек само опште добро. Овим не велемо, да учитељ не треба да суделује у политичким делима своје отаџбине, али његовом узвишеном наставничком позиву не доликује, да носи барјак пред сваком политичком гунгулом. Наставнику више доликује свромност п озбиљност. (С таквим држањем сви наставници из