Učitelj

НАСТАВА У ИСТОРИЈИ 808

фује патриотизам у срце ученика“, јер „ .. .. Сриству треба јунака тп патриота, држави војника и вреднит радника, општини честитит грађана, ч управљача. За све то треба Историја највите да припрема између свигг аругиг предмета“. И ако је тако лепо истакнута задаћа Историје у основној школи, ипак јој је дато тек пето место у реду наставних предмета !

Кад се зна мета, ваља одабпрати грађу, п удешавати облик наставе у Исторпјџ, према истакнутој цељи. Готово се само по себи разуме, да грађу за Историју ваља узимати у првом реду пз домаће Историје, али се могу згодно узети у настави п такве партије пз Опште Историје, у којима се казују догађаји, који су одређивали и мењали правац у животу народа. Упбеници, у којима се површно регпструју историјски догађаји, без икаквог ближег упознавања узрока и последица њихових, веће ништа хаснити. Голо знање псторијских чпањеница бескорпсно је. Шта добија ученик отуда, што добро зна прегледе владаоца, године различитих битака, открића, и т. д.2 Свето знање за њега нп мало више не вреди, но што вреди неком ћереталу ћаскање о људима и приликама његовога места, с том разликом, што ћеретало његово причање бар толико пватересује, што позпаје личности п места, о којима казује. а ђака само вазда мори сухо набрајање псторијских чињеница. Тако н. пр, да ли знање, да је Колумб пронашао Америку 1492. године, по да је после тога вшше пута тамо одлазно, чиви што бољим онога човека, који то зна, од онога, који о томе ништа не зна Међу тлм много значи знатп, како је Колумб дошао на мисао о открићу Америке, п какве су последице потекле за њега самог и за човечанство услед проналаска Америке. Јер, казујући тај одељак из Опште Историје, износи се јасно пред децу доказ, да човек неуморним радом може стећи за себе, не само славу п част, но постати п добротвором човечанства. Шта вреди казати деци, да су Срби у време жупана бпли у песлози, „да су се жупана често међу собом завађали, и ратоволи једам на друхта да су због те несљое Србе освајали час Грци час Бузари“, а не казати деци ни један прпмер, ко је се с ким завађао п тукао, нити описати у живим сликама зле последице, које су Орби трпели због неслоге 2 Не ће сити велпке хасне, ако се деци каже сухо, да је Немања ратовао с браћом, с Грцима, да је уједиило неке српске земље, да је се најзад покалуђерио, и да је пмао неколпко спнона. Место тога, ваља живом речју описати, како је се Немања целог свог века неуморно паштио о добру свог народа, како је се жртвовао у миру п у рату, како је се довпјао, да обезбеди своју државу од напасти; у мудрим изрекама прлказати Немању. како је се повашао п шта је говорпо у важним и одсудним тренуцима, п тако створити у деце убеђење, да је уједињена п снажна Србија запста само резултат напора п пожртвовања Немањиног, казавши најзад, п какве су последице биле од таквога рада за Немању, његову породицу п потоњу српску државу. Дете треба да увиди, како ванредви напори Душанови и једнодушност у држави стварају моћну царевину, а како лабавост и грамжљиво отимање за влашћу, доносе пораз