Učitelj

822. ЖАН ЖАКРУуСО

Осповна српска школа још није национална. Она је мали унпверзитет. Од ње се тражи да негује науку у место поуке. Тражи се „граматика“, „историја“, „природне науке“, „географија“ ит д. Оно што је битно потребно је српском ђетићу : српски 4у% пз народних умотворина, — запостављено је.

Време је да се вратимо с овога пута. Време је да васпштање у у основној школи буде национално.

Русо је даље учио, да са децом не треба мудричити. С њима треба детињеки пи поступати; остављати пм више времена за забаву п слободно кретање. Међу тим, у пркос овим начелима модерна основна ткола, пза које није изостала ни српска, гомпла непрестано године учења, гомлла предмете и часове, не обзирући се на прпроду дечију п на физичко развиће њино.

„Знање се не може пренети; оно се мора прибавити“ вели Русо а то значи, да се умна спрема : тековина не добија гомилањем без логичке везе пи стварне подлоге, већ очигледношћу. Знање прибавити значи :

видети, чути, оплпати, на све то у неки ред довести. „Искуство је · нај-

бољи учитељ“. „Изучавајте ствари а не речи“. — Данашња основна. школа тежи да се приближи овим начелима Русовљевим, али пх још није "добро ви проучила. На рачун ових начела многе су педагошке заблуде повшвкле У школама се очигледно предаје оно што је по себи јасно, И о. чему деца од куће имају јасних представа, а остављају се на веру многе ствари, које ће она у чудеса прибележити, -

Русо је говорио, да много знање шкоди, јер у тој меожшии пма доста онога што је ненстонито, а још више онога што је некорпено. Треба децу учити опоме што је корисно и пстинито, али само оно што Је за дечије године. И данас далеко стојимо од ових начела Русовљевих. Данашња основна знања не стоје на сигурним ногама. Оно што се предаје у основним школама није све корисно нити истинито, а много ко јешта је и непојамно за децу. Ако овоме не верујете, онда узмите програм, прелпстајте га, па ћете, ако само зрело развмислите, наћџ у њему доста излишности, доста непојмљивих захтева. Да се постигне вештина читања, писања пи слободоумног исказивања мисли, није потребно деци да уче граматичке облике, да знају шта је заменица, придев, глагол и да њихове врсте ређају. Да би дете разумело карте земљоцисне и упознало своју отаџбину, ни мало му није потребно да целу годину утроши, сем осталих корисних радова, на учење биљака, животиња п минерала, пи на бесплодне разговоре о стварима, које оно често пута боље разуме но пи сам учитељ. Љубав према отаџбини може се добити и без читуљеког ређања личности пз давнашње наше псторије, а „познавање природе“ може се “учити у самој џрироди кад је за то згодније, да се не морају нардчито у програм — стављати јединке из сва три прпродна царства.

Осим света Русо неће других књига п оспм Факата друге наставе. И основна школа може бити без уџбеника, алп је ученицима њеним