Učitelj

•

8540 О ЗГРАДАМА НАШИХ ОСНОВНИХ ШКОЛА

пак места, која немају згодне зграде за преправљање, ни новаца да нарочиту школску зграду подигну, остају где су. или прилазе ближој школи, плаћајући често велики школски трошак за мали број ђака. Такав број општина, без школских зграда у својој средини, није незнатан, и у тим је општинама сразмерно најмањи број писмених грађана.

Нисам се могао намерити на податке, који би нам дали приближну слику о стању наших школских зграда. Ако бисмо се овде могли осло: нити на вероватност која долази од доста доброг познавања наших школских прилика, ми бисмо све школске зграде поделили у три реда.

У први ред дошле би модерне школске зграде саграђене по прописним правилима од тврдог материјала. Таквих школских зграда, мислим, да ће бити најмањи број.

У други ред ставили бисмо старе школске зграде, од тврдог или слабог мгтеријала, нарочито саграђене за потребу школе, које понегде поправљене доста добро служе и данас. Број п оваких школских зграда српзмерно неће бити велики.

У трећи ред долазе оне школске зграде ; које су биле сеоске вуднице > и приватна станови, па којекако преправљене стављене су школи у службу. Њихов број канда ће бити највећи, Целокупан број школских зграда, у којима су школе смештене, није ми познат; али се на сигурно може узети, да је цифра нешто већа од броја школа,

да број школа и остале податке за Србију можемо се овде послу-. жити „Статистичким прегледом школа у Србији од М. М. Протића“, који. је ове године изишао. Из тог прегледа видимо, да је крајем 1890,91 школ. године било у Србији свега 767 школа за евих 1290 ошштина колико их има у Србији. Према томе 523 општине нису имале у својој средини школе, Једна је школа долазила на 64.7 кв. км. а на 2827 станов,. За поуку ће. бити ако ове наше цифре употредимо са стањем школа код наших најближих суседа, Бугара и Хрвата, Тако, Бугарска са Источ. Румелијом у год. 1891, 9 имала је основ, школа 2895. Једна је школа долазила на 34'5кв. км, а на 1089 стан. У Хрватској са СОлавонијом 1889,90 шк. год. било је основ. школа 1259. Овде је једна школа долази па 346 кв. км, а на 1734 становника.

Из овог малог порађења можемо _ увидети, да. смо бројем школа а. према томе и бројем ђака много изостали иза наших суседа Бугара пи Хр: вата. Они су у том погледу два пут, односно три пут, напреднији од нас,. Смемо ли допустити да нас та два суседа са познатим аспирацијама претекну у културном погледур А то ће нас неминовно снаћи ако и даље будемо овако напредовали са основ наставом Ваља нам, дакле, обратити озбиљну пажњу на све околности и сметње које отежавају ширење писмености у нашем народу па их својски отклањати

Покрај осталих незгода, с којима се данас сусрета осповна школа, вије последња ни она, коју свака општина осећа зко је у намери да у