Učitelj

МИСЛИ 0 ПОБОЉШАЊУ НАШЕГА НАРОДНОГА ОАРАЗОВАЊА 8

ико оно одговара приликама и потребама нашега народа, т. ј. колико данашње школовање нашега, народнога подмлатка у народној школи доноси користи народу, ради чега народна школа и постоји, па ако то школовање није уређено како треба да буде па да народ може имати користи од школовања, своје деце, да онда искажемо и своје мисли, шта би се по нашем нахођењу, могло учинити па да тога буде, а то баш и јесте прави смисао ових питања на која хоћемо да дамо свој одговор у овој расправи.

% ~

Данашње наше основне школе уређене су по закону о основним школама од 81. децембра 1882. године.

Да изложимо сада пеке мисли, које су се чуле при пре: тресу пројекта данашњега закона о основним школама, у седницама Главног Просветног Савета, а тако исто и оне мисли, које су се чуле при претресу овога законског пројекта у седницама Народне Скупштине, а све то треба ће нам, да данас, после 1> година. можемо оценити, у колико се уређење наше основне школе показало као добро и корисно у практици. Ну пре тога треба нам рећи, да се главна реформа, која се овим новим законом о основним школама, хтела да изведе, састојала у томе, да се број година за учење у основној школи повиси, и то, по варошима од 4 на 6 година, а по селима од 3 на пет година, и да се повећа и наставни материјал. Хтело се, дакле, да се у основној школи више изучи и да за то и школовање у основној школи дуже траје. |

По предложеноме закону повећање година за учење у основној школи извело би се тиме, што ће се поред сваке ниже основне школе завести и виша основна школа, а где се не би могла отворити виша основна школа, ту ће се завести шродужне школе. У аи

Главни Јрросветни Савет изабрао је нарочити / одбор, да проучи овај пројекат за закон о основним школама. У изве. штају своме тај одбор вели: „Предложеним законом пде сена то, да се и учење у основној школи прошири и да се створе таранције како би се од сада могао школовати више онај велики део нашега народнога подмлатка, који не мисли тражити даљега. образовања по средњим и вишим школама, него ће по овршеном општем образовању остати на свом огњишту и живети и радити као свестан и врстан члан друштва.... А где год се и истински постарало да маса народна не остане без онога образовања, које јој је потребно према захтевима вре-