Učitelj

118 ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

природи капитала сеоског и варошког (први у главноме непокретан, други покретан). -

4. Чиме је земља обрађена; врсте усева према становништву. Од целокупне обрађене земље (у,140.088:26) хектара) преко половине је било под усевима. Од осталог већи је део био под ливадама и пашњацима, а само мален део под виноградима и воћњацима. Под усевима је било 648.398:58 хектара, од ког броја 619.464:84 хектара, дакле близу 959, целокупне земље под усевима, долази на кукуруз и стрмна жита. Осталих 5/, и нешто више заузимала су варива, баштенски усеви и трговинске биљке.

Кад се све ово изрази у процентима, онда излази да је од целокупне обрађене земље било под кукурузом 26:17%, под белим житама 28'16%, а под ливадама и пашњацима 33:75. Осталих #1'92%% били су под осталим (варива, баштенски усеви, трговинске биљке, виногради и воћњациј. Дакле ливаде и пашњаци захватају трећину целокупне обрађене земље. Кад се овом Факту дода и то, како се кукуруз употребљује за исхрану и гојење стоке, онда јасно излази на видик, како је наша домовина у првом реду сточарска, па тек онда житарска земља,

Упоређујући међусобно поједине крајеве Србије опажа се, поред осталог, и та интересна појава, да се у новим крајевима сеје белих жита релативно много више, но у старим окрузима.

Кад се обрађена земља упореди са становништвом, онда излази да у Србији, према броју становника, има највише ливада и пашњака. (ноловина би се могли употребити за производњу жита), а после тек долази земља под белим житама и кукурузом. Воћњака има релативно више но винограда. Размера за баштенске усеве, трговинске биљке и варива сасвим је мала.

5.) Принос са обрађене земље, Обрађене земље, кад се ту не урачунају пашњаци, било је 970.454-02 хектара; а укупна вредност приноса свих производа износила је 928,329.910 дин, Дакле принос с једнег хектара износио је просечно 285 20 дин.

Кад се вредност приноса упореди с бројем становништва, онда излази да је на једног становника долазило приноса просечно по 10:60 дин.

6.) Обрађена земља 1867. и 1889. 2од, У периоду између ове две године, дакле за 22 године, није било никаквог пописа обрађене земље. Кад пописе од 1867. и 1889. године упоредимо. један с другим, и то само у старим границама Србије, налазимо да је обрађење земље под разним усевима било у 1889. години више за 156.291 хектар. Дакле простор земље под разним усевима увећао се у току