Učitelj

200 ПРЕДАВАЊА

Али и овога пута се врати дома са жалбом. уСве би било добро,“ рече он, „само кад не би било ватре. А овако, кад стојим поред ватре, мислим изгорећу од врућине!»

5. Али му отац сада рече озбиљно: „Ти ниси нигде задовољан. _Ако ове четири ствари — земљу, ваздух, воду и ватру — не можеш поднети, онда не треба ни да живиш на овоме свету. С тога мораш остати при своме занату.

| Анализа.)

Циљ) Сада ћемо да читамо о једном четрнавстогодишњем дечку, који се звао Филип и који је требао да почне какав занат,

Колико је година имао Филип7 Шта је требао Филип да отпочне учити 7

Припрема. Знаш ли да ми кажеш име каквог заната; А тиг (Разлика између занатлије и заната. Столар је занатлија, а његов је занат столарство и т. д. Изнети, шта су знаци појединих заната, као н пр. кључ за бравара и т. д) Шта желиш ти да постанеш 7 Зашто; А шта је пријатно код тога заната А шта је тешко и непријатно # (Изнети код сваког заната пријатне и непријатне стране.) Ви још не знате за цело, шта ће од вас да постане; али која деца то већ знају За то је Филипов отац и питао Филипа: „Шта желиш бити%« Хајде да прочитамо, шта је хтео Филип да буде! (Показати где је тај чланак у читанциј.

|. Синтеза.) а. Читање 1. одељка. („Хоћу да будем градинар“ и т. д. до д-ог одељка). : Разговор. Шта је хтео Филип да буде“ Зашто је хтео да буде градинар 7 Шта се ради у градини; А шта се њему није допало у градинарству 2 Првог (Сагибање). Другог (Чучање). Зашто су га бо-

1 У духовном благу васпитаниковом често се о ономе предмету, који се предаје, већ налазе масе или низови од представа, добивених рапијим искуством васпитаниковим. Те су представе у масама т. ј. повезима по простору или у низовима. т. ). повезане по времену. Анализом се у предавању те раније масе од ЊЕ расчлане у представе, дакле, анализирају се а за тим се поједине представе разјасне ч допуне. : |

2) Циљ се увек у предавању унапред изнесе, да би ученик могао себе одмах пренети у онај круг мисди и свога ранијег знања, који ће да се анадизира т.ј. на по се разрађује као припрема за даљи рад, — а такође да произведе заинтересованост и пажњу ученика у раду. О уредби циља види опширније «Једно упоређење» од (бие М. Ок. у овогод. «Учитељском Веснику,) односно страну 102. 1. свеска дела: «Тћеотто чпа Ргахзз дез Мо кавећицибегттећеа) од Рајна, Пикела и Шелера.

3) Синтезом се на базису оних представа, које се разраде у припреми, саставља и износи нова целина знања.