Učitelj

КЊИЖЕВИЦ ПРЕГЛЕД | 307

ћанству није циљ да руши државе и угушује национални патриотизам, па на тим рушевинама да зида општечовечанско друштво. Кад би по било, онда „пеби у историји хришћанства видели онако много примера савеснога служења, отаџбини.“ (стр 15). Даље писац наводи како многи изједначују хришћанство и социјализам, пошто оно доиста врши известан социјални задатак. „Но оно нити је било нити ће икада бити друкчије но паравствени социјализам, који лопушта реформе и преображаје, а осуђује револуције“. (стр. 16).

Дакле хришћанство, ма да „жели да првобрази све човечанство у једно велико друштво љубави (стр. [7 ипак пе мисли да треба поништити сувремену државу и патриотизам, који је одржава. И тако по мишљењу г. Веселиновића. хришћанству није патриотизам нешто супротно, како то Толстој вели.

Узрок је овој распри, како се нама чини, у томе, што се патриотизам узима као нешто стално и немењиво. Међутим у сваком историјском периоду патриотизам се друкчије појимао. Првобитни дивљаци имају осећања љубави само према најближима својима, л правило је да су у вечитом непријатељству са свима суседима, које убијају и харају. Патриотизам је дакле веома ограничен по обиму. Стари су Јелини волели своју домовину, али су на остале народе, на „варваре“, с презрењем гледали. Данас већ тога нема — може човек бити патриота, волети своју домовину, и опет не мрзети друге народе. Шта више, у наше доба, бар код интелигентне мањипе, има и разноврсних симпатија према другим народима. _

Где поред патриотизма има и мржње на други неки народ, то је само услед тога, што је тај народ хтео или хоће да потчини себи онај први народ. Али док се реше сва национално-политичка питања, т. ј. док се политички односи у Јевропи среда тако, да свакој народности буде осигуран развитак, опда неће бити узрока да народи један на други мрзе. Али зар није могуће да ће се пекада патриотизам проширити и ван своје народности; А зећ о најдаљој будућности, кад ће можда цео људски род на земљи бити уједињен, и да не помињемо.

Тврдећи, да су хришћапство и патриотизам супротни једно другоме, Толстој узима патриотизам као пешто апсолутно, нешто што је онако како он замишља, а никако се не мења. Али такво је мишљење погрешно — патриотизам је релативан, од вајкада се непрестапо мења заједно с човеком, и у далекој будућности паступиће доба, када ће патриотизам бити исто што и хришћанство у првобитној чистоти својој (братсгво међ свима људ:ма и пародима на

земљиј.