Učitelj
ШТА ДА ДАМО ОМЛАДИНИ ДА ЧИТА 489
вином детету. Његове најбоље приповетке можемо с чистом савешћу бесамртнима обележити,
Поред и после Робинзона треба на првом месту именовати: Приповетке домаћег пријалаеља са Рајне од П. Хебела. Од књижица Фрање Хофмана треба врло обазриво бирати. За девојке, чији укус у добу, када дечко тражи јунаке, који стварају и који се снажно боре, иште мршавију рану, написале су одлично Изабела, Браун, Ошилија Филдермут.
Робинзону се придружује занимљива путовања ради открића, ловачке историје из далеких земаља и животињске приче. Лутовања у домовину ради открића од Хермана Вагнера унапређује у првом реду знање, али доносе п неку забаву; ове књиге подстрекавају на разноврсне |збирке и унапређују оваке наклоности. Уз. гатку долави прича, која са своје стране води историји, нарочито жживотаопису велики људи, који су често били и велики проналазачи. За историјом могу доћи приповетке, које су најближе историји (на пр. цар Ротбарт од Луизе Пихлер; поједине збирке од Прохаске). Који од споменутих праваца треба највише бирати, завиви од наклоности и воље дечје, или као што се каже: од његове индивидуалности која се свакако код детета развија, и често се рано показује у наклоности к овој или оној врсти књига. За разноврсне жеље и доба, као што је то код браћа и сестре, препоручују се новине за емладину, против којих се не може ништа знатно замерити, ако се добро уређују (на пр. Пе авзјеггегстасће дат шасће Јидепде).
Од просте историје (догађаја) води пут песничкој приповетци и класичком вештачком делу. Ту ву на првом месту баладе; епско и епеко-лирско песништво претходи лирском песништву, доцније долази разумевање драме; но тимв смо прешли границу «омладинске лектире“.
На жалост омладини с даје много и сувише рано. Почетни гимназијалац често добија целокупно излање Ш!илерових дела, а кад је свршио други разред долази ваља да к томе и Гете. Па ученик и прочита неколико страна и пошто су оне многе свеске неколико година лежале на његовој полици,.онда је он уобразио да познаје Шилерап Гета, штоих већ одавно има. „Историја књижевности“ да му за тим „потребну критику и тиме је блазирани шеснаесто годишњи младић доста стекао за живот од ових песника.
У „нашој класичкој књижевности има много, што је приступачно и нашој омладини, али у главном нити су Шилерова нити