Učitelj

КАКВЕ СУ ДАНАС НАШЕ ШКОЛСКЕ ЗГРАДЕ : 519

Године 1857. изишшло је „Устројеније основних школа у књажевству Србији.“ Тим „устројенијем> | _ наређивало се, да свака општина од 400 домова мора - подићи школску зграду од тврдог материјала по плановима, који су за то израђени и одобрени. Планова је било тројаке врсте. Г. Ђока Ивковић тврди, да су „све боље старије наше школске зграде из тога доба.“

Из године 1863. има распис под 16. септембром, којим се наређује окружним и среским старешинама, ла настојавају да се подижу школе у местима, где их је мало, по правилима и плановима за ту сврху одобреним. Као јелан знатан корак сувременога значаја у погледу на школске зграде, могу се сматрати законске одредбе, из чл. 21. и 80. Закона о осн., школама, од 31 Декембра. 1882. године, којима је наређено, да су општине дужне подизати школске зграде, и да се исте имају удесити како треба у току 8 година, и Правила о грађењу тикола п о намештају школском, од 18 Марта 1881. године. У колико је пак поступљено по поменутим олредбама законским, и у колико су до сада вршена и извршена Правила о грађењу школских зграда, познато нам је свима.

Међу · тим, ми смо пред приликама, које нам А лажу дужности, да се ипо "пре постарамо за улобне школске зграде. Законом о осн. школама од 51 16· пембра 1882. године прокламована је у Србији обавезна настава, а статистика наше основне наставе казује, да се број деце у школама умножава из године у годину. У оваквим школским зградама, какве су данас у опште у нас, руши своје Физичко здравље наша омладина и у оволиком броју, колико је данас, а с нагомилањем деце у неподобним школским зградама имамо као извесно да очекујемо тешке и опаке последице по живот и здравље наше народне омладине. А скад је У питању то најдрагопеније благо, Србија нити је штелела нити