Učitelj

из школиног И УЧИТЕЉСКОГ ЖИВОТА . 589

нарави или због чега другог изазову мржњу или завидљивост код својих другова, те их многи нерадо признају и истичу за своје старешине у игри. Или, ако их истакну, нерадо им се покоравају, брзо се почну противити, закерати и игру кварити. Исто јо тако и код људи. А деца су мали људи, као што би се за људе могло рећи да су матора деца. — Овај Вељко беше дете добре нарави, мучно да је умео кога наљутити или коме напакостити. Отуда он беше тако лако истакнут и од свих признат за старешину.

Но ово помињем више узгред. Важније је ово даље:

Као што рекох, после мог предавања о Хајдук Вељку, начини се по дворишту некакво бојно поље по ком лети Вељко са својим „момцима“ те разгоне непријатеље, подражавајући свему оном што су мало пре чули о Вељковом ратовању.

Мени све то допало. У том сам гледао како ми је предавање имало утицаја.

Тако ми се више мање дешавало и доцније, и у др. школама после предавања о Х. Вељку. Она вика и ларма била ми је и до садна, али сам је опет остављао. Нека, мислио сам, тпо није рђаво. Но доцније, размишљајући о овоме, дођох до уверења да ово млје добро. М одиета није добро. Не ваља зато, што је одвише.

Шрво не ваља што деца том приликом дижу дивљачку дреку и ларму. Она ларма, онај урнебес, ако је израз некого душевљења, , неког јунаштва, то је више дивљачки израз него разумни. А изазвати неко осећање у деце, па га онда пустити да се излива на какав му драго начин, да ту и разум не суделује колико треба, да он осећање не пушта у уљудној п разумној Форми — то није лепо ни корисно у васпитању. Ко је тај машинист који загреје локомотиву, пусти пару и стави је у покрет, па онда дигне руке од ње Зар неће таква локомотива јурити без рачуна и на послетку ће стати или ће се срхатиг А учитељ је у овом случају _ алик на машинисту и деца су налик на локомотивице. Разлика је што су ове „локомотивице“ свесне, те се неће на послетку скрхати као што би мртва локомотива учинила; али свесност ова још није толика, да деца могу довољно управљати сама собом и својим овећањима, И као год што нису сама собом покренута на ради кре. тање, тако исто не треба сама у покрету да остану. Онај који је изазвао нека осећања, мора мотрити и на даљи ток и рад. .

Ја сам дакле погрешио што сам пустио децу да се сама играју Хајдук-Вељка 'Гребао сам, ако не да се више мешам у игру њихову, оно да сам ту близу, да се умешам и утичем где буде тре.