Učitelj

КАКВЕ СУ ДАНАС НАШЕ ШКОЛСКЕ ЗГРАДЕ 518

чене кошаре, и да су се у тим кошарима спремали нараштаји, на којима остаје свет.“ У даљем разлагању комисија се овако изражава: „Кад не би смо знали, да ништа не бива за један дан, ми бисмо из свег срца тражили палате за нашу младеж. Ради бисмо били, да Француска може с поносом показати своје школе, и да се оне с правом могу бројати у прве споменике зидарске вештине. Ми бисмо били ради, да школе буду од сада такве, да сваки, чим их види, одмах појми друштве-_ ни значај онога посла, који се у њима врши, и да школа и својом спољашњошћу и својом унутрашњошћу улева деци и поштовање и осећање лепоте. У таквим школама уздигнуће се дух и срце у омладине.“ —

Павле Бер, доктор медецине, професор на универзитету, инспектор школа, неко време и министар просвете у Француској, изразио је се пред једним скупом учитеља и учитељица Француских овако о школским зградама: „Ја жедим, да буде лепа, да буде сјајна. Ја бих хтео, да она буде најлепша кућа и у последњем селанцету Француске. Ја бих хтео, да она за нас буле оно, што је била црква за владе верине нашим прецима. Јер, она и јест као црква; она је место освећено и значајно. Школа значи науку, ову царицу данашњег времена. С тога хоћемо школу широку, пространу, хигијенски уређену, подељену на собе тако, да учитељ не може имати више од 20—3830 ученика, с којима се може забављати с коришћу. У њој хоћемо башту, пространу | авлију, једно покривено место или заграђен велики ходник за одморак; хоћемо собу, у којој ће деца да осуше своје хаљине, кад дођу у школу мокра и окисла, те да могу слушати наставу без опасности за њихово здравље. У њој хоћемо гимнастику, где ће деца да јачају своје тело. У њој хоћемо једну малу радионицу, у којој ће деца понављати опите, који су чињени у школи. У њој хоћемо једну добро осветљену салу за цртање, за мо-