Učitelj

ПОЉОПРИВРЕДА И УЧИТЕЉ 665

Да су се овом мишљу носили и стручни синови ове земље, ми ево износимо мишљење чланова српског пољопривредног друштва још од 1890. год.

Размишљајући о реформама, које би се могле учинити у основ. школи у корист пољопривреде и којима би се подигло народно благостање, они су дошли до ових закључака:

„У нижим основним школама, у читанкама, по-

знавању природе и рачуну, да се што више узму у обзир пољопривредне потребе, а од трећег разреда да се и систематски предаје баштованство и воћарство,“ ради чега, уза сваку школу треба да буде школска башта, са површином од 500- 1000 кв мет. __П.У вишој основној школи да теориска настава буде по садашњем програму а практика поглавито у баштованским, воћарским, виноградарским, пчеларским, свиларским и живинарским радовима. Часове за предавање пољопривредних предмета ваља повећати од 8 на 6 и то три пут по 2 часа, а у варошима да остане по дојакошњем. Како теориска тако и практична настава да се прилагођава приликама места и потреби околине или краја, па према томе неке гране свести на мањи размер а друге да се изводе с потпуним програмом. Школска башта да има простора 1000—5000 кв. мет.

Да би се садашњи учитељи могли спремити и за практичне пољопривред. радове, треба извесни број учитеља сваке године у време одмора великог позвати на практичне пољопривредне курсеве, које ваља приређивати за сада у Топчидеру и на ратарници у Краљеву.“ На жалост ове овако корисне и савремене мисли, нису нашле још примене у животу. То је јамачно по оном правилу, које тражи: да и мисао као сваки живи створ ваља предходно однеговати па да се приведе у дело и отпочне живети.