Učitelj

#

са ОСЕЋАЊЕ И ПРЕДСТАВА

сутне преставе. (0 друге се стране управља споља, да изводи радње. С почетка мора претходити увек спољашњем вољном акту унутрашњи. Али пошто је телесни покрет довољно увеџбан, да се у сваком тренутку може прилагодити унутрашњем вољном импулсу, то експериментално посматрање не може више доказати под извесним условима приметну разлику у времену између схватања представе и од ње зависне радње, тако, да у овим случајевима воља, као што се чини, у једном времено недељивом акту аперципују представу и изводи од ње зависни телесни покрет. Схватајући хотимично представе, ми и деламо истовремено сходно тим представама.

Воља је дакле, у колико то можемо извести из посматрања, исто тако првобитна душевна Функција као и представљање. Код најнижих животиња, код којих истом можемо доказати да имају чулних Функција, јављају нам се и покрети, који нам се као хотимични чине, шта више на најнижим ступњевима животињског света, где се чулни органи још нису диФеренцовали, закључујемо, као што је познато, управо из хотимичних покрета на егзистенцију чулних представа. Тешко да ћемо хтети претпоставити, да у таким случајевима претходи сваком покрету свесна рефлексија, као што то замишљамо при својим сложеним вољним радњама, но се по правилу овде одређује јелнострано према чулноме утиску; ретко ће се пак борити више утисака о превласт те тако изазвати унутрашњи догађај, који већ прелаз чини ка вишим вољним радњама.

Сви се душевни покрети дају према томе схватити и као реакције “воље. Чим така реакција тежи спољашњој или унутрашњој вољној радњи, а да још у такову не прелази, називамо је желењем. Ако овај стадијум тежње још није достигла или ако га је прешла, пошто је вољна радња извршена, то је означујемо као осећање. Тако има нада нарочито характер желења, радост осећања,