Učitelj

УЧИТЕЉ

_ПЕДАгТОШКОКЊИЖЕвВНИ ДиСт

СВЕСКА 18. = БЕОГРАД 4895. ЈУНИ — година ХТУ.

РАЗВИЋЕ ВОЉЕ Поихологијска РАСПРАВА Вилхелма В унта

ве

Старо је правило научног испитивања, да не треба трпати уједно ствари које су оделите по свом постању и по својој битности. Од исте је вредности и максима, да не ваља поступати са стварима, које су заједничке по природи, као са стварима сасвим оделитим. Бесумње се грешило на психологијском пољу више против другога правила него против првога. Стара је психологија имала своје различне душевне моћи, сазнање и желење, памлење и моћ уображења, памет и разум, као да су то ђазна бића, која станују у нама. Данашња психологија · леда поносне главе на то поступање, које је сматрало вршну деобу већ као објашњење; ну под другим имема се ипак одржавају увек стари појмови. Док имамо свој свести представа о предметима спољашњега света, дотле нам се јављају осећања као унутрашња и субјективна стања, доста независна, тако, као да би могла постојати и сама за се. Њима се, као што се узима, придружују још, нарочито дејством спољашњег опажања, жеље, и најзад се над овим разним обличјима унутрашњега живота уздиже још као специфиски оделита снага воља. Ова својства представљања, чуствовања, желења

и хотења одају већ и тиме да су наследници некадањих УЧИТЕЉ 54

У