Učitelj

68 О ДУШЕВНИМ БОЛЕСТИМА И ВАСПИТАЊУ

Рђавим васпитањем може се породити Или пренети склоност на лудило у васпитаника. Породити се може та склоност кад се ради против васпитачких правила, кад се неразумно васпитава. А неразумно се васпитава: а) кад се мозак сувише оптерећује оним умним веџбама које још нису за дачји узраст; 6) кад се даје много умног градива, те дечји мозак није у стању да га како треба усвоји и преради; в) кад се васпитава погрешним методом; г) кад је васпитање праћено неприродном и погрешном дисциплином. _А пренети се може склоност за лудило на васпитнике, кад је сам васпитач већ почео да обољева умно. Подражавање је у деце тако снажно и неодољиво, да она "нехотице и безвољно копирају не само наше покрете, наше речи, наше држање, но и наше мисли, па чаки наш умни рад. Ово изгледа да је много речено, али је у истини тако. Дете подражава све што чулима сазна не вољно већ неодољиво, не што тако хоће но што мора. Свако чешће понављање води сталној навици, а стална навика то је наклоност. Осим тога посматрани су слузајеви лудила, које је наступило услед подражавања, а без претходног дужег понављања, тако рећи прилепчиво (Тоће ћ деих).

Ето на који начин може лудак васпитач пренети на децу наклоност за лудило путем васпитавања. Наш народ не зна да ово објасни овако, психолошки, али он зна из искуства, да деца, па чак и трудне жене, не треба. да гледају кад који епилептичар добије падавицу, кад ко умире, кад се пијан понаша као луд, итд., па стога и брани то деци. И потпуно оправдано !

Даље писци тврде да одвећ строго а чешће исурово васпитање утиче штетно на дечји душевни развитак, тим пре што је уопште мозак у детињству врло осетљив спрам спољних утисака. Страх од веома строга васпитача и јед од његове су-

аи ата ова вео аи на Ти