Učitelj

О ПОСТАНКУ СРПСКОГ БУКБАРА 75

опет насигурно не може тврдити, да је од Орфелина. 9 У њему су учињене неке примедбе о изговарању шц као ич, о; потреби знака (писма) А за означавање шњ и др, а тако исто и о томе, да глас Ф не изговарају многи Срби као нлпр. у речима: хвала, твалим и тд. но место тога говори се обично вала, валим ит.Д. што је не само каквоћи језика, противно већ је и самом слугу непријалино.“ ; Да би се дотадашњи систем наставе у писмености, изменио у РЕНО школи, Павле Соларић издао је 1812 год. у Венецији 'ловенско туриавбучни буквар“. Соларићу девиза беше: да је најбол начин писања „где како се говори, тако да се и пише, а како је написано, онако да се и чита“ Ову исту важну књижевну напомену прихватио је доцније и сам Караџић, на основу чега је продужио своје језикословне (ортографске) реформе. И о садржини тог буквара изјаснио се лепо Караџић указавти тешкоћу. читања на слогове, јер су слова изговарана са словенским називима. Ради олакшице у читању тражило се, да учитељ силом околности нагони ученике, да би потпуно схватили и разликовали „име и глас слова“. У буквару је Соларић поред осталога додао и неке мање чланчиће патриотске садржине за читање. Он. је тиме хтео да код српске деце пробуди свест о томе: дасу она (деца) и Срби и Словени. ;

Ово је у кратко историја српског буквара. Сматрајући ово, да је за све школске раденике од добити, изнесмо исто једино у том циљу, да се о томе зна и не заборави.

ПО РУСКОМ Пет. М. Стојановић, УЧИТЕЉ.

#) „Данипа“ од 1826 г, у За 6“