Učitelj

128 УЧИТЕЉСКЕ НЕПРИЛИКЕ

и акт управитеља те школе не ће се извршити.“ Љ 400. 25 фебруара 1895, год.“ — Где факта говоре излишно је моје свако коментарисање. Ну, доцније сам се жалио г. министру просвете и он ми наређује: да се школски послужитељ одмах отпусти и други погоди. Али одбор школски по предлогу писаревом, јер је и он одборник школски, казнио ме је „опоменом“ за то, што сам се жалио министрству, јер веле: да ми је жалба лажна, па зато ме казне. И казнише ме.

ж х у

Општински суд збацио је законити одбор школски, пре ислуженог рока и изабрао општ. писара за школског одборника. Општински писар с кметом долази одмах у школу као одборник школски, и напада на управитеља школе, отима му печат школски, кључеве, деловодни протокол па он заводи школска акта. Управитељ се жалио министарству просвете од 28 августа 1894 год., али писар и општински суд нису зато ником одговарали!»

ж ж ж

Општина нема прописан стан за учитеља. Учитељ тражи да му се да у новцу накна а. Одбор школски и општина не даду му ништа. Учитељ се жали полицији и министарству просвете. Министарство наређује: да се то/ одмах расправи у „одбору петорице“ и министарство извести. (ПБр. 6038 17 апр. 1895 год.)

Општински суд место да одмах поступи по министар. наређењу, оно оптужује учитеља, званично, под Бр. 8372 од 25-ог априла 1895 год. и вели: „Учитељ је постао у општини овој један од најдрскијих интриганата и својим понашањем у дужности и као грађанин чини такве комендије, које се трпети не могу. За што је од стране ове општине кажњен са десет дана затвора“ ит. д. ит. д“) Отштина тражи да министар отпусти учитеља. Ето, за што се учитељи отпуштају из службе и који их оптужује. Овај исти општински суд успео је на овај начин, те је мој претходник за месец дана два пута губио службу !2... А ево га, шта сад опет ради с другим учитељем. Ну, господин министар је овде заштитио учитеља и ево шта наређује: „Начелнику среза |:

ж) Кад учитељ тражи оно што му по вакову припада, онда се он кажњава апеом, оптужује и онда је он: „интригант и чини комендије, које се трпети не могу.“ Ко има очи нек види; ко има уши век вује — шта се ради!!!

У ; ј Д