Učitelj

г

136 ДАБАВА И ПОУКА

већ ми је редовно свако јутро доносио по мало млека, меда, крушака и др. понуда, и питао је школског послужитеља: како ми је и хоћу ли скоро оздравити. Кад му је овај одговорио, да ми је боље, он је радосно одскакао у школу говорећи: Чујете ли Ђаци: господину је боље, господин ће нам сутра оздравити иу школу доћи. - Ну после извесног времена, мени се болест погорша. Кад је то чуо Ђ. он је скупио још неколико ђака, па је с њима заједно дошао к мени.

Том приликом се мало ослабио и после је редовно долазио, надгледајући ме у мојој тешкој болести. А кад сам му једног дана саопштио, да ми је много боље и даћу сутра доћи у школу, он је отрчао у школу и узвикнуо: господин нам је оздравио и сутра дан долази у школу! Кад сам сутра дан ушао у школу сви су ме дочекали с радошћу. ·

Сличан један овакав пример десио ми се у школи у Вај. У школи сам имао неког Станковића, ђака. који је својим учењем и владањем придобио општу љубав и поштовање међу својим друговима. Кад он није међу њима сви осећају неки недостатак, и одма други изглед има школа Једном се он разболи а не беше дана да га нису по њих неколико посетили и понуде му носили. Но Р. посећавао је редовно и по неколико часова с њим у друштву проводио. Том приликом саопштио би му ту све што се тога дана у школи десило, а нарочито га извештавао о ономе што су тада у школи учили. Те тако је за све време док је био болестан, знао све што је у школи казивано и на тај начин није у науци изостао од осталих својих другова.

5. У мом селу живи неки Крста. То је древна пијаница да му равног нема. Нема дана а да није пијан. Једном баш пред св. Николу зимњег, ђаци из села Лаз., ишли су у школу. Идући тако нађу чича Крсту где лежи у снегу у једном шанцу. Ђаци од поплаше и стану бегати, али Добрић из ЈУ разреда стане их враћати говорећи им:

— Станте, море; Зар овога човека да оставимо да овде лежи» Сећате л се приче о Милостивом Самарјанину. Зар хоћете да будете као онај јеврејски свештеник и црквењак.

Кад им је то изговорио, они се сви врате и сви слошки извуку чича Крсту из „цеоца“ на „пртину“ и стану га оним марама којима су уши били завили снажно трти. Док су њих неколико то радили, дотле су двојица отрчали у селоио оне: известили кмета, који је одмах послао три човека с колима да