Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 199

Ието тако „наука о васпитању или педагогија“ није „скуп појмова и правила, по којима зрео човек утиче на мезрела“, а у цељи његовог развијања (стр. 6.). Педагогија има два дела: теоријски и практички. Шрактички, или методеки, део за иста је скуп правила по којима се врши утицање те да се добију што бољи резултати. Али првим својим делом, теоријским, педагогија је наука у којој се излажу закони о развијању дечијем, како бива развијање, телесно и душевно. Што се и у првом делу често излажу прак“ тична упуства о примени, то је с тога, што за данас још нису строго одељене теориска или научна страна педагогијина од метод“ ске или практичне, а то стога што је за данас педагогија у исто време и наука и вештина.

Даље, на стр. 8. говори писац о дару, таленту и генију овако : „Особита способност душина за примљивосш зове се дар. Виши степен дара зове се таленат; а ако се таленат истакне својим оригиналним и ванредним особинама у даровитости, тад св он зове геније“. А одмах за овим додаје : „Разлике у даровитости нису ништа друго до разлике у лакоћи стватања и у "снази (енергији) чувања представа. %) Ако неки човек у секунди схвати 10 представа, а други у том истом времену 20 представа, онда је овај други два пут оштроумнији од онога првога“. —

У ово мало реченица има много психолошких неправалности.

" Пре свега није дар особита. способност душина само за прим-. љивост. Под даром у психолошком смислу, кад се не каже нарочито за шта (нпр. за музику, за песништво, итд.), разуме се виши ступањ душевних способности уопшлце, а не само за примљивост. Он све мора тицати исто тако и везивањч представа, мишљења, као | год п задобивања њиног, саватања, и задржавања и обнављања њиног, памћења. Он се мора односити на целокупну област ду: шевних радња, па, строго узето, чак и на област осећања. М заиста, у великог лирског песника даровитост лежи у области осећања („чуствовања“).

То је односно дара.

Према пишчевом излагању, у Педагогици, излази да је тшалемала виши ступањ схватања и памћења. А то он није! И у обичном се говору не држи за талентираног онај који је у стању само да набуба масу речи и који је стекао масу знању, а новија психологија, и то баш први пишчев аутор, Вунтш. сматра таленат као виши ступањ мишљења, а памћење се и не узима као саставни део

#) Кургив је баш пишчев.