Učitelj

218 ВАСПИТАЊЕ У ЈЕЗУИТСКИМ КОЛЕГИЈАМА несугласни међу собом, онда је, с обзиром на околности, корисно примити мање вероватно мишљење, као више вероватно !). Ауторитетни језуит Емануел Са, у својим афоризмима о сумти“ овако објашњава суштину те злогласне теорије: „може се чинити све, што се по једном вероватном мишљењу држи за допуштено, па макар супротност очигледна била; мишљење једног знаменитог учитеља даје нам довољну гаранцију.“ Филиуције, римски језуит додаје, даје „допуштено држати се и мање вероватног мишљења, па ма оно и мање истинито било“. Санхез се опет усиљава у доказивању, да је пробабилизам логички оправдано учење. „Ти сумњаш — каже он — да погледи једнога доброг и ученог човека чине мишљење вероватним> Одговарам ти: то је истина, јер то исто тврди и Ангелус и Силвије и Навара и Емануел Са и др. А то ће ти ваљда доказати, да је пробабилно оно мишљење, које на важну основу почива. Ауторитет једног ученог и побожног човека није незнатан, него је од великог значаја; а кад је сведоџба такога човека од вредности у опште, за што не би у моралу и у једној сумњи од вредности била2“ 2). Сва примена пробабилизма на живот даје се исказати у три речи: Џиљ правда средства. Ово начело није постало у језуитизму, него му је предходило. Хагенбах доказује да је то начело старо, као што јеи свет стард), а Адолф Вутке — даје језуитизам на старим основима продужио зидање свога моралног система:) По Мартенсену, језуитизам је стара мајсторија, која се понавља с колена на колено. Далеко пре језуитизма вели он — практиковала су сејезуитска правила, у вишем или мањем степену; многи их и сада практикују и многи ће их практиковати незнајући језуитску си-

!) Мартенсенљ. Христан. ученје о правственности, |, 428 етр. 2) В. Разса! Гле Мога! дег Јевшћеп, 1 Вмећ 19 8. ; 3) Надепђасћ. К:тећепсезећећје. У Ва. 400 5.

4) ујунке. Напађпећ де" 5шемевте, Т. 477 8.