Učitelj
248 ; ЗАБАВА И ПОУКА
све непријатности која обузима човека после изласка из топле собе, впак је јаче унутрашње задовољство које хришћанска душа осећа на дан рођења Сина Божјег. Уђох у разред ведар и весео и затекох приличан број ђака и сељана са стране, који се грејзху у топлој соби Мало се изненадих што не видех и Милосава јер добро цознавах његову тачност. У томе пристигоше три четири ђака из Б. али без Милосава. Још се више зачудих. кад на моје питање да ли је болестан, одговорише да није, али је рекао да не може доћи. После кратког очекивања да се искупе ђаци, удари црквено звоно оглашујући скори почетак службе. Почех уређивати ђаке за
полазак, али пристиже и Стана одевена у чисто празнично рухо,
весела и расположена као увек, и послв поздрава одмах се умеша међу ђаке и са једним од њих поче нешто жуборита
Тек да кренемо у цркву а један од њих упитаће ме:
— Па ко ће, господине, сад читати апостол, кад Милосав није дошао 2
— Ја ћу га читати, кад ме је ваш друг тако лепо преварио —' одговорих мало љутит.
— ЏШа нека чита (тана — рећи ће 'Тома друг и сељак Милосављев. — Неће умети Стана да очита како треба. па ће се само осрамотити.
— Уме, господине, зна она баш као Милосав — повикаше њих неколико.
Бацих очи на Стану и као упитах је, шта ће она рећи 2
— Знам. научила сам добро — одговори она. али као са неким стидом.
— Ама последњу тачку ниси ти утврдила као што требаг
— И њу сад знам — рече она и слободно ме погледа у очи.
— Зна, зна она господине, учио је њу Милосав — повикаше скоро сви у глас.
— Е, добро, нек чита, и прекративши даљи говор о томе, кренусмо у цркву. Путем сам мислио: па можда се дете мало и дотерало у читању, а баш и да не заврши вештачки, неће бити ништа страшно. Дете је, није му толико нз замерити!
Кад смо ушли у цркву, Стана је стала код певнице близу мене и ја сам јој казивао: где ваља да стане кад изађе да чита, како ће се поклонити и кад треба отпочети читање. У осталом, то је слушала и у школи више пута иона ми је одговарала да то зна.
— Не шали се, Стано, да. се ти уплашиш кад изиђеш да чи таш — прозборих јој мало шаљивим тоном