Učitelj

СРЕДСТВА ЈЕЗУИТСКОГ ВАСПИТАЊА % 225

Но још до појава те књиге језуити су примењивали ова срества на владаре. Тако су енглески језуити при-

премили 1561 год. заверу противу Јелисавете краљице

енглеске, и 1569 — буну у корист Марије Стуартове. А кад је папа Пије У одлучио Јелисавету од цркве и

х

њене поданике разрешио од заклетве на верност, онда“.

су језуити путем пасторалних писама отворено бунили енглеске католике - противу краљице. Шпански језуити преодевени долазише из Нидерландије и бунише свет

предсказивањем скорашње смрти краљичине. И овај<

преступ и ово вероломство нађе себе оправдања. не.

само у језуитском пробабилизму, него и у Риму. Кар_ динал Бароније уписао је у мартиролог римске цркве од 29 депембра све језуите, који су за свој преступ претрпили смртну казну, па је испод њихових имена додао ове речи: „Света компанија Исусова, одгајена у

недрима цркве као непорочно јагње, принесе се у

мирисну жртву Богу“ !). На 54 године за тим, Урбан УШ, римски папа и

васпитник језуитске колегије у Риму, почео је и освећивати у пробабилизму допуштени грех. Прве године свога понтификата, на име 10 Фебруара 1624 г. послао

је он Жигмунду краљу пољском писмо, у које му између осталога вели: „нека је проклет човек, који "узе 55.

држи мач свој од крви“ (тајефећи: ћото, фш ртоћђећ

ојафииа шиша а запошпве). — Тај исти папа шаље 1641

године Ирландцима индултенцију, којом ослобођава римокатолике — од свих преступа, извршених у тако

званој «крвавој бањи“, КОЈА је "сатарила око 40 000

људи. 3)“.

ту" Каџгет. Гез Стеттев де Веншоп, 266 р. На ову лукаву примедбу карди-

вала Баронија Лоран умесно одговара: Моша адтјтопз већ ћетолате ; тлаја се див.

р Бозе арреје таагфуте, пошз 1 арретопа гбве оп А Та 101, етпе де Тгајазоп“ (1 дет. 267 р.). у

5 Робертеонљ. Историји христ. Цркви, П 984,965.