Učitelj

7828 А МОЗАК И ДУША | - 7

бар од ког психологијског система, које пак извесна нова схватања развија, што их је потребно. психологијски испитати. Ну и од психолога се сад с правом тражи. да се упозна са новозадобивеним искуствима, како би могао дати себи рачуна о последицама, што се могу из"Вести из тих искустава. Прошли су дани, када се могло у подесном почивалишту незнања ишчекивати шта ће

се јавити, а међутим се одавати пријатним Фантазијама

а седишту душе. Чињенице говоре тако јасно, да већ

није могућно не обзирати се на њих. Али какве психологијске науке садрже ове чињенице Да ли допуштају да се одрже распрострањена мишљења, или нас гоне, да примимо новаг Али пре но што одговоримо на та питања, потребно је, да изнесемо саме чињенице у колико је то могућно, када се специјално стручно знање не претпоставља. Тога ради ћемо прећи у кратко _ цело развиће, што нам га показа Физиологија мозга од _ механичке природне · ФилозоФије седамнаестога века па до наших дана.

Наук Декартов, да је душа у извесној тачци мозга "везана за тело није проистекао само из општег расуђи- . вања о разлици између духовне и телесне супстанП6, ну су ту имали удела и Физиологијски погледи Филозофови. У мозгу се, као што он узима, скупљају сви живци чулних органа и оруђа за кретање. Чулни се утисци преносе од можданих шупљина, које су сасвим испуњене фином материјом, живчаним или животним духовима, и то као покрети те. материје, која се и у чулним живцима находи. Са шупљинама је мозга матери_јални носилац душе, пинеална жлезда (глапдиа ртеаћ) у непосредној вези. Она је из двојног разлога по потреби седиште: душино: једно због њезине везе са шупљинама мозга, зборним местом свих живчаних духова, а затим, што је осим ње све парно у мозгу. У обрат-