Učitelj

школе лужичких СРБА 369

ШКОЛЕ ЛУЗБИЧЊИХ СРБА

Читаоцима овога листа познато је, да подалеко на северу од нас живи словенско племе које се зове као и ми — Срои. Земља им се само не зове Србија, него Лужица, а по њој се та браћа наша зову Лужички Срби.

Да сваки Србин треба добро да познаје народе словенског племена, то држим, нико неће спорити. Зато, мислим, да ће читаоце интересовати, ако им овде изнесем што о просвети наше браћа Лужичана. Најновије капитално дело чешке књижевности „Педагошки речник“ “%) о школама и просвета Срба Лужичана доноси ово:

Српском Лужицом управљају две владавине: саксонска и пруска. У Пруској је цела Доња Лужица (6840 [7] км. са 401.308 становника) и део Горње Лужице (3469 [] км са 250.000 становника). Остатак Горње Лужице (2470 [] км. са 360.000 становника) је под Саксонском. Због ове управне поделе школски односи су друкчији у пруској, а друкчији у саксонској Лужици.

У опште може се рећи, да народних школа и нема: ни ос-_ новних нити виших. Српски језик је у народним школама само помоћни језик. Њиме се служи готово само у толико, колико се мора, кад учи немачки језик она младеж, која говори матерњим српским језиком. Средње школе, пак, искључиво су немачке. Но ипак, може се рећи, да су, у погледу народности бољи односи у саксонској Лужици, него у Пруској.

У Саксонској, законом од 1835 г; гледало се нешто мало на матерњи језик српски — дозвољавало се да се веронаука може у основним школама учити на српск. · језику. Године 1848. поднели су лужички Срби саксонском министарству петицију у којој су биле ове главне тачке: ! равноправност српског језика у српским школама, на место дотадање практике, по којој је у основ. школама био искључиво немачки језик ; 2 да се уведе српски језик као предмет у гимназији и у лужичкој учитељској школи и да учитељски кандидати држе практичка предавања им у којој српској школи. На ово је влада 1849 год. одговорила тиме, што је одобрила да се у нижим разредима ос. шк. може учити веронаука на матерњем језику и да се учи и српско читање. Тако у

5) Битеву оушк раедасоввку — страна 26, ·