Učitelj

ЗАО а ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

основи гласи и новији закон од 1878 г. По њему учи се веронауке српским језиком онде, где се српски служи служба у црви: али се при том мора гледати — да све то деца умеју казати и немачки. Читање и писање учи се одмах у почетку и српски. "и немачки. У свему другом иде се на руку само немачком језику. Све ово опет зависи највише од учитеља, месног настојатеља и школ. инспектора. Учитељ је, пак, често и поред најбољег одушевљења и љубави, слаба снага (разуме се ако је Србин), месни настојатељ школски је месни свештеник, а инспектор је само · Немац, који прегледа и контролише само успех у немачком језику. На српски језик обраћа пажњу тек, ако му падне У очи да га је „сувише“ обрађивао. ;

У пруској Лужици, нарочито у Доњој, односи су још гори, што долази у многоме и од положаја цркве у том делу Лужице. · Конфесионалне школе вагињу више Немцима или Србима по томе ко је месни парох: је ли он Србин или Немац и нагиње ли он сам више Немцима или Србима. "Још Фридрих: Виљем | издао је две привилегије германизаЊо. (1714 и 1735 г.) које су нарочито управљене против лужичких школа. Од тог доба до данас нема у Пруској општих основних закона: школских. Школе се уређују министарским наредбама владиних надзорника. А нарецбе те често вреде само за · поједине округе. Пруска Лужица потпада под два округа: Доња под франкфуршки, Горња под лехнички,. За време управе школ.

___ саветника Штолценбурга биле су издане неке наредбе за лехни-.

чки округ, које су имале и неке правичне одредбе за српску. децу у Г. Лужици. Од године 1874 пак почело је ту друго време, | _ време правог притиска без икаквог обзира. То је трајало докле тод није уклоњен школ. саветник Бок, заклети непријатељ Срба,

= који је и створио био ово стање.

У новије доба 'у новембру 1891 г.) лехничка окружна школска управа дозволила је употребу српског језика у свима пред__метима — сем рачуна! Али дозвола ова вредила би тек онда, “ кад би томе барем што год били наклоњени школ. инспектори.

А они су, као што рекосмо, увек Немци. | | 5: Франкфуршка окр. управа није до сад издала никакве наредбе, које би се бар што год обазирале на потребе доњолужич__ких школа, као да Срба у Д. Лужиги и нема. И стање доњолу"жичких школа одиста ја жалосно. По статистици било је 1884. | _"тод. у Д Лужици 58' парохијских места у којима су школе биле | потпуно немачке, а само 14 места „где се и ПИ мало 75

“~