Učitelj

ШКОЛЕ ЛУЖИЧКИХ СРБА | 375

су штампани у 200.000 ком. Неки су изашли у 2 из издања, по 600, 1000, 5000—6000 ком. Доњолужички одбор (Уогтед) Ма-.

тице издао је до сад 22 књиге. — Матица је у истини средиште лужичке просвете српске, а њен дом симбол је њен. Зато Ма-

тица Српска одиста заслужује сваку потпору. То је најважнија

установа најмањег словенског племена.

Осим Матице постоје још два друштва, која издају књиге за народ. Оба су друштва верска: католичко Тоуазето 5тујафеји Оиа а Мећофје и протестанско Емапссјаке 1ћегаке Ккићотто болу ата о. Важност ова два друштва свакако није мала. Штета је само што и Доњолужичани немају таквих друштава, јер би тамо религиозни часописи најбоље помагали у чувању и буђењу народне свести. Такође је потреба за какав дечји лист. Пређе је излазио мали лист ла децу Мјеђезка хаћгадка.

Лужички Срби радо читају. Читају највише религиозне списе: библију. црквене беседе и т. под. Скоро је баш изашло десето издање протестантског св. писма (издање саксонског библ. друштва), али, на жалост, у њему језик није најчистији. У том погледу могу се католици поносити преводом новог завета од М. Хорњика и Ј. Лушчанског. Та књига је потпуно српско-лужичка. Иначе читају се доста приче и други популарни списи штампани народн„м језиком и правописом протестантским или католичким.

Као што се, из.овога довде, види, Лужички Срби се доста труде да сачувају језик и народност своју. Али Немци опет наваљују свим срествима да понемче и ово племе наше, као што су већ учинили са другим племенима словенским. Ми желимо нашој једноименој браћи најлепше успехе ; али је питање да ли

ће се и колико још сачувати Срби Лужичани од прождрљивог.

мора немачке народности. Лужичани су мали, слаби и бесправни и Немци јаки и саможиви. Помишљајући, пак, на то, како је не мачка народност претопила и прогутала у се велики број Словена, како и данас у том циљу на све стране ради, како су с друге стране и Маџари то исто чинили и данас чине, помишљајући на то а гледајући данашње неслоге мећу Словенима, не мо-

жемо а да с болом у души не узвикнемо : докле ћемо бити слепи.

код очијуг! Пољаку је милији Немац и Јеврејин него ма који Словенин ; Бугарин неотрпи Србина, а пушта Немца у дом свој; Србин би да нема Хрвата, Хрват би да Србина нема ... Такве тежње често потпомажу и туђинци, који су Словене до сад про: ждирали, а сад и од сад само им то желети могу. И опет се врло

УЧИТЕЉ ; 28.