Učitelj

372 5 ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

из пруске Лужице у учитељској школи у Старој Дарбњи (Аг|Рбђегтп). Србе у будишинској протестанској учит. школи учи матерњем језику К. А. Фидлер, а католици су прошле године изгубили свог одличног учитеља српског језика и великог патриоту свог Мисамла Хорњика (+ 22—1—1894). Још се не зна ко ће узети предавање овог предмета у тој школн.

О српском језику на учитељској школи у Ст. Дарбњи нико се и не брине. Сами ђаци последњих година удружили су се ради неговања свог матерњег језика. То је одјек патриотских тежња ђака горњолужичких. Они имају своје скупове у пролеће. Они истичу себи принцип: помозимо сами себи. Исти покрет почет је и међу српском омладином доњолужичком, која до скора није давала од себе никаква знака живота.

Међу народним школама у српској Лужици; у католичким школама може с наћи највише онога што би се могло српским назвати. Али од 160,000 Срба, католика је само 11.000. Највише су понемчене школе доњолужичке. Тамо је и оскудица у учитељима српске народности. Мало их и долази у учитељску школу зато, што влада Србе учитеље шаље у немачке крајеве, а Немце доводи у Лужицу.

Упоредо са стањем лужичких школа стоји и народна. про. света у опште. То се огледа иу журналистици. Горњолужичани, осим научног часописа Матице Српске „Саворћв Мабјсу ЗетђаКкеје“ (што разуме се, припада и Доњој Лужици) имају још два недељна листа: политички лист Чегђаке Моуппу и црквени лист _ Ротаћај Воћ. Даље имају два двонедељна листа: Каћоја ка Розо! и Зетђека Нозродаг: два месечна листа: белетристички Тиса, и црквени (протест) Мазејопј! Розоћ, и на послетку имају тромесечни лист Мазајопајка ртесеј. У Доњој Лужици пак излази само политички недељни лист Вгалођогак Оазшк. — Српске новине штампају се у преко 2000 комада за око 100.000 Горњолужичана. Долази дакле ! ком. на 50 становника Срба. Вгашађ. Сазмк штампа се само у 500- ком.

Горњолужичани имају два календара: протестантски Ртедлепак (матичин) и католички Ктајап. У Доњој Лужици ове године "изашао је календар Ргафуја, који је и пређе излазио па био престао.

У издавању књига за народ највећа је заслуга Матице Српсхе. Она је највише напредовала кад јој је био председник пок. Хорњик. Матица је за време свога живота, од 1877 г. до данас издала и растурила у народ око 100 горњолужичких списа, који