Učitelj

ПРИМЕРИ ЗА ПРЕДАВАЊЕ РАЧУНА 457

— „Да сам био на Милансвом месту, ја бих устао и увео јабуку, па бих после опет сео да учим.“

ж » %

Оваквом ђачком мишљењу не треба никаквог објашњења ; јер би, у таквим околностима, то исто учинио сваки ђак без разлике способности и године узраста. та више, и зрео човек, који се је задубио у читање какве књиге — сумњам да не бипружио руку да узме јабуку и да читајући раехлади грло.

%

»

6. Јужно ВОЋЕ

Било је предавање о Далмацији за ученико [ГУ. разреда. Поред осталога био сам донео и једну поморанџу, да виде: какво је је јужно воће.

Кад је била реч о томе: што у земљи успева и шта тамо ради, показао сам поморанџу и рекао да и она успева у јужној Даљ мацији. |

Одмах су настала запиткивања од стране ученика: Па, какво је то, господине, је ли слатко или кисело; да ли је као јабука ; и ја знајући, да им речима не могу показати укус, разделим поморанџу на онолико делова, колико је било ученика и КИН ре"жањ претекне.

„Дам свакоме по један део, да окусе. Али на моје кзновиђене, у школи настаде читава узбуна: чим јеко окусио одмах је гласно. давао израза своме изненађењу. Неки су се смејали, неки су пљуцкали, неки се мрште; једни донели до уста па питају друге: ка- | кво је, је ли слатко; други појели, па вичу: ух бре, ама је слатко и т. д. На послетку сви су појели и видели да се може јести; али моја обична опомена на ред — „Пет“! није ми помогла, за то рекох :

„Доста. Престаје разговор. Ко ми буде најмирнији, добиће и ово друго парче, што је претекло !

И, збиља — настаде мртва тишина: сви лепо сели, скретили руке, испреили се, да не може бити боље.

Ја наставих предавање, јер сам хтео да их овим само тренутно умирим, док им не обратим пажњу на предмет, који сам предавао.

Што сам хтео, то сам и постигао; завршио сам предавање и звонце зазвони за одмор, али ђаци не изилазе, седе право и само се смешкају.