Učitelj

496 __ МОЗАК И ДУША

јасног виђења претпоставља разулевање осећаја вида, чега нема код нејаснога виђења. Свако је пак разумевање осећаја везано за сећање. Ако један предмет треба да упознамо, то мора бити готова у нашој свести његова слика позната из ранијих искустава. Према томе слути се, да су у оној области стражњих режњева, чијим уклањањем нестаје јаснога виђења смештене слике сећања, а да остали делови садрже она места, која су празна за нове утиске. Али како сваки утисак може остати у нама као слика сећања, то се после нестајања ћелијица за сећање, слике сећања поново учвршћују у _Ћелијицама, које се одржале. На тај се начин може протумачити постепено повраћање поремећених радњи.

Са овим се слажу претпоставке, које су појавише поводом средишних поремећаја говора. Узима се, да су у извесним ћелијцама смештене гласовне слике речи, у другима писмене слике, у трећој сегрупи находе представе артукулационих покрета, у четвртој представе покрета, који се изводе при писању речи. Већином се узима к тому још и пета област, чије су ћелијице у вези са свима претходнима и где се налазе појмови. Према томе, да ли је једна или друга група ових ћелијица сама поништена, могу нестати поједине Функције н. пр. памћење речи или подобност писања, а остали чланови целокупне Функције говора могу међутим остати непоремећени. И овде се дабогме узима, да се представе обраћају празним ћелијицама, када им нестану њихови дотадањи носиоци.

Можда се код кога читаоца јавља зебња, да може једном наступити и тај случај, да једна представа, која тежи да уђе у наш мозак, нађе сва места заузета. Али та је зебња сасвим неоснована, По умереној процени цела ће кора човечјега мозга имати око 612, 112. 000 живчаних ћелијица. А као што наводи Макс Милер, и тако богати дух, као што је Шекспир, располаже само