Učitelj

Буе. у ЗАБАВА И ПОУКА

ми паметан човек дође 2. И с паметним РЕН то је као и књигу читати..

— Хвала ти, који ти мене тако... и које ТИ... од како си овај... ушепртљи Крсман.

Учитељ Ђока се смешкао. Њему беше, право што је тако одмах, с очију, збунио Крсмана, Посматраше га мало, али врло мало како се превија па рече: |

— Та седи, човече ! Седи!

— Хвала ти! — вели Креман седајући на столицу што му је уча понуди.

Па како 2... Како на дому:

— Хвала Богу ! Здрави смо.

— Само кад је здравље !.. Море, какво благо! Ја се једнако молим Богу: Боже ! Поживи ме док ми здравља дајеш'!... А ти дошао због ђака г,.

— Ја... Може ли што бити од њега»

Учитељ се уозбиљи.

— Па зар си га дао у школу за то да ти се опет врати слен>

Та оно... нисам мислио. ;

__ Ко код мене изучи школу, тај је мора изучити !... Ја не пуштам слепца ни лудака из ар 5.

-— Хвала теби, који ти.. ;

— Ништа, ништа!!.. Не звамеран ти !.,. Ниси ме познавао. Кад се мало боље познамо, и сам ћеш друкчије мислити... Него, Станице — окрете се жени — деде донеси гослужење... И испеци нам каве, али ти испеци! ..

-- „Сад; Ђоко; сад!

Крсмана обујмио неки стид Ни на крај намети му није било да вређа учитеља, а оно. ето, на шта изиђе. __Сам би себи очи искогао. „Кад сам будала, онда не "треба ни да говорим |!“ — рече љутито сам себи.

" Оштро око учитељено видело је како се збунио весели Креман. Он се титраше с њим као мачка с мишем. _— Него, орба испаде не може бити боља: — рече, |

~