Učitelj

СТАРИ КОВ 621

— Изволте ручак је готов

Јело се, пило, наздрављало ло мрклога мрака, а онда се дигоше гости кућама. Ђока и Станица испратише их и стајаху на капији док они не замакоше у сенке дрвећа крај пута.

-— Штета! рече поп. Грдна штета што немају деце,

— „А пазе се као голубови! — рече кмет. >

— И добри људи!

— Срце им је као у деце !...

— Хајде, шта си стао! — рече Станица Ђоки.

=— Чекај, рачунам нешто, |

— Шта рачунаш 2

Ђока поћута, поћута па рече :

— Које на вину, ракији, шеници, масти, сиру и кајмаку и мојој плати ове године имам чистих две стотине дуката. Ово дана идем у варош да погодим ону мејану. | — Хвала Богу !... рече она некако нежно и метну му руку на раме. |

Али он скиде њену руку па на сву нежност одговори подругљиво: –

Баш ти личи да се мазиш! Боље иди простри ми, Уморан сам.

Она се намршти па оде у кућу.

(СВРШИЋЕ СЕ)

=