Učitelj

ВАСПИТАЊЕ ЖЕНСКЕ ДЕЦЕ 639

се доселили и настанили у данашње земље и живели својим старим задружним животом. То је све што нам извори кажу. Па ипак морало је бити васпитања и образовања.

У време расељавања Словена из своје старе отаџбине сви се слажу да им је основа друштвенога живота била задруга или задружан дом. Али та стара задруга није то што данас. Она је била шира, већа а чланови задруге или рода осећали се чвршће једно за друго везани. Срби кад се населише у данашње земље донеше собом и ту установу и друге особине колективнога живота у нову своју домовину.

И мушка и женска деца нигде нису била од веће користи но у задрузи, али им нигде живот није обезбеђенији но у задрузи. Не само то, но дечји живот нигде није био корисније упућен но у задрузи. Дете у задружној кући чим мало ојача, тражи св од њега да користи кући, за то га уче да чува стоку и већ кад дође у 7 или 8 годину постаје чобанче. Одмах учи бројати, јер треба да зна колико стоке чува.

Деца, која остану после оца и матере, или без родитеља нису у правом смислу сироте. Сирочад су што немају оца и маторе, али о њима води бригу задруга. Она их гаји и васпитава, она их учи и упућује да буду честити и поштени, да чувају име и глас дома од кога су.

У васпитању деце у задрузи у најстарије време највећу улогу има мајка, па тек онда отац и остали чланови куће.

Тако исто и у васпитању женске деце. То је и сам народ запазио и исказао у својим изрекама као : „Каква мајка, таква кћи.“ — „Гледај мајку па јој узми ћерку“ — „Мајка ћерци ерећу плете,“ — „Куд мајка оком, туд ћерка скоком,“ и т.д. Мајка је стуб куће, она полаже основ у карактеру будуће матере и буду: ћега човека. За васпитање и образовање женске деце нигде није тако широко и згодно поље, као у задружној кући. Ту се женско дете упознавало са свим знањима и потребама будућега јој живота. Ту се текло много више знања потребних за кућу и живот но што то даје данас српека кућа ма где а нарочито по нашим градовима, где је продрло полутанско образовање, те смо главом у цивилизацији а репом у варваретву.

У старим српским кућама мајка је ћерку учила од кад на. ноге стане. Упућивала је у говору, а кад дође у пету или шесту годину учила ју је ручним женским радовима, јер ће кад постане жена и мајка морати сама да одева и мужа и децу. Учила ју је