Učitelj

948 ПОВОДОМ ЧЛАНКА ПОЉСКА ПРИВРЕДА

Мало је сувише слободно речено: како су наставници сметнули с ума, да пољопривредне екскурсије и пољопривредна практика није једно исто, нити једно може заменити лруго“_ Да је се. то тицало неких који долазе тамо за наставнике без пољошривредног школовања, још би можда и могло поднети, али како то до сада није био случај, то је у најмању руку било сасвим излишно ово „објашњење“. Пољопривредне екскурсије јесу и свуда се међу пољопривредницима, сматрају као део пољопривредне практике. У пољопривредним екскурсијама се допуњује практи. ка; за то на свима пољопривредним школама старају се да бар. по једну екскурсију преко године учине, и то поглавито у по· следњој години учења, и при свршетку године, када ће и екскурсије за ученике појмљивије бити. Екскурсије обухватају већином све оно што је се учило и у њима се тече ново искуство, нов поглед на ред и хармонију послова, на кратко: оне обогаћују пракшично знање. За то су пољопривредне практике; — а на вишим пољопривредним школама (Великим Школама или Университетским одсецима) оне су скоро – искључива практика, у оном смислу како ову реч практичан пољопривредник разуме.

Према томе, види се, да је наведено обашњење г. Јуришића и непотребно, а и погрешно. Погрешно с тога, што „екскурзије“ не посматра са оног гледишта које важи у пољопривредном образовању. · ;

На крају изјављујем, да ме је збиља непријатно дирнуло кад сам у онако лепом и разложитом чланку Г. Јуришића наишао на ове тако некоректне погледе. Кад се не би одговорило. значило би да се признаје, да највећи део кривице, што се пред“ мет Пољска Привреде у Учитељској Школи и Богословији не предаје како би требало, лежи на самим наставницима овога предмета. А то није.

Паја Т. Тодоровић.