Učitelj

954 НЕРВОЗНОСТ КОД ДЕЦЕ

За тим настаје припремање за школу: цео дан, од раног

Јутра до мрклог мрака, дете учи лекције; један учитељ смењује

другог. Један предаје језике, други — остале предмете, трећи музику, Четврти ·_ игре. Ни минута одмора нема. Живци и мозак непрестано су узбуђени и у напрегнутом стању. И тако наслећена склоност, околина, друштвено урећење и целокупно

васпитање од појаве на свет па до свршетка образовања на ви-

шим школама, то извраћено и унакарађено васпитање неогходно повлачи за собом нервозност, расејаност, неурастеније И ствара невољенике и мученике, самоубице и душевно болесне.

Климатске прилике више пута принуђавају, да децу по шест месеци и више држимо у топлим малим собама са исквареним ваздухом. Док сељаче и сиротињска деца проводе све време на отвореном и чистом ваздуху, дотле наша деца расте без кретања, као какве биљке у стакленој башти, и остају бледа и мало- | крвна, са слабим мишићима. Једном речју, целокупно наше ва-

- спитање састоји се у рушењу оне равнотеже, која одговара хар" монији телесног и душевног развитка деце. Поглавита је погре-

шка нашег васпитног система у томе, што мозак и ум детињи напрежемо преко мере на штету здравља, на штету телесног развитка. И резултат је — потпуни губитак: болесно тело, у коме ни душа не може бити здрава. _

Научили смо да за све кривимо школу. Не скидајући с ње одговорност, пошто она доиста греши против здравља омладине и не само да не исправља оно што је домаћим васпитањем нокварено, већ и сама даље у том правцу ради, ипак је главни кривац — само друштво, наше незнање и неуметност. Место да се домаће васпитање побрине пре свега о телесном развитку, да

_ оснажимо организам дечји, како би лако издржао школску дре__суру која ће доћм, ми као нарочито и с планом неким губимо

из вида овај наш главни позив — здравље дечје -- и затварамо очи пред толиким невољама. _ Варош је опасна за нашу децу, а ми смо само најгрубљеи најсуровије апсанџије. Да би се наша деца физички правилно развила и оснажила неопходно је потребно да она, чим стану на своје ноге, по чи: таве дане проводе на чистом ваздуху. Кад смо били у Женеви

1895 год. у лето, посетили смо инглески парк на брегу дивног

женевског језера. Од раног јутра до мрклог мрака матере и служавке проводе овде по цео дан са малом децом разног узраста. Готово сви малишани из целе вароши налазе се ту на окупу.