Učitelj

|

КЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

ношћу не само обожавање каквог божанства, већ и сваки случај,. кад човек све силе свог духа стави у службу неке ствари или неког бића. А нетолеранција и фанатизам нужни су додаци сваког религијског осећања.

Пошто је у првој књизи, чију смо садржину у кратко изнели, описао душевни склоп гомила, писац у другој књизи износи: који су покретачи у стању да учине утисак на душу гомиле, да изазову њена мнења и уверења, и како те покретаче треба применити.

Чиниоци што одређују мнења и уверења гомила двојаки су. Једни су даљи, посредни, а други ближи, непосредни.

У првој глави (82—107) реч је о даљим чиниоцима. Ту долази племе, т. ј. особине наслеђене од векова. На друго место долазе традиције из прошлости. За тим долази време, овај „једини, прави творац и једини велики рушиоц“. (89). Оно припрема мнења и веровања гомила. После тога је реч о политичким и друштвеним установама, и на послетку писац говори о настави и васпитању, као чиниоцима при стварању мнења и веровања гомила. Овај последњи одсек нарочито вреди за учитеље и сваког оног, кога интересују питања о народној просвети. Писац ту износи опасности од наставе каква је данас, т. ј. где се само учи из књиге, а ђак се не спрема за живот. Такво васпитање „огађава ономе који га је примио прилике, под којима је рођен, и улива му силну жељу да из њих изађе. Радник неће више да остане радник, сељак неће више да буде сељак, и онај последњи буржоа не види за свога сина могућну икакву другу каријеру, сем какву платежну службу у држави. Место. да се спремају људи ва живот, школа их спрема само за јавне службе, где се може успети, а да се не уме собом управљати, нити се показати икакав зрачак инцијативе“. (98). Дакле школа ствара гомилу школованог пролетаријата, који је незадовољан својом судбом и увек готов на буну. За тим писац упоређује школовање Француско и илглеско (код последњег преовлађује протесионална настава, стручне школе за разне послове), и отуд изводи занимљиве и корисне поуке.

У другој глави (107—124 4) писац говори о ближим, непосредним чиниоцима, који дејствују кад се стварају мнења гомила. Ту на прво место долазе речи, фразе, Формуле, и оне слике уображења, које се речима изазивају у свести. Исто су тако важне "илузије, заблуде (некад верске, данас Философске и социјалне). „Без њих он (човек) неби могао изаћи из примитивног варварства, без њих би он ускоро опет пао у исто. То су таште сенке, нема сумње; али те кћери.