Učitelj

159. рл А ни

писало, 2694 читало, писало и рачунало, а 9А имало потпуну спрему 0сновне школе: од женскиња — преступница је било Зора неписмених раније. — Трошкови основне школе износе 1899 год. скупа 186,306.077 дин. од које суме пада на државу 125,961.989 дин., а на комуне 60,343.088 дин: Од 1!885—1893 издала је Француска на зидање школских зграда 170,654.171 дин. (комуне 90,048.843, департаменти 6,499.878, држава, 68,105.450 дин.. На учитељске школе је издато од 1879—1893 године 51.698.60% динара. (држава 19,590.033, департаменти 30,458.657, комуне 1,649.919 дин.). — Из прегледа школа у колонијама Француским види се, да је у свима скупа било 114.313 ученика-ица. ; Ок.

Стање школа у Северној Америци. Др. В. Т. Харис, председник школског народног одбора, поднео је врло занимљив извештај о стању и напретку школа у Северној Америци. Савезне Државе имале су прошле школске године 15,000.000 младих будућих грађана у својим школама, општинским и приватним, нижим и вишим. То чини ои целокупног становништва. Ни једна земља на свету не може се похвалити тако огромним и добро посећеним бројем школа. Највећи број, који је до сада постигнуту другим др-

жавама, износи 0 становништва, а то је, за чудо, било постигнуто баш

у Ирској. После Ирске долази по реду највећег броја ђака Пруска, Енглеска, Канада, Шкотска, Белгија, Француска, Аустро-Угарска и Холандија. Веома је много иза њих изостала Швајцарска, још даље Шпанија, Италија, Мексика, јужне америчке државе, средња Америка и Русија. На последњем месту долази Турска.

Највећи је напредак за последњи двадесет година учинила Енглеска. Скоро све земље имају по својим законима обавезну школску наставу, али тај се закон нигде тако строго не примењује, као у Савезним северо-америчким Државама. Извештаји тамошњих школа врло су занимљиви по садржини својој. Из једног таквог извештаја за школску годину, која се завршује у новембру, вадимо ове важне податке.

Упис школске деце повећао се за 2 а просечна школска посета за 317, 9 само за једну годину. Похађање школа знатно је порасло, тако, да Савезне Државе и у томе погледу, међу свима државама, заузимају прво место. -

Држава има на 451 разноврсну вишу школу, а од тих 310 дају право слободног похођења како мушкарцима, тако и женскињу, што износи за звише него ли пре две године, а за 1 више но пре 25 година, докле се ђаци оба пола још не примаху на више школе. Сада већ и католички универзитет у Уашингтону прима и девојке за своје слушаоце. Тај напредак у северо-америчке наставе јесте једна од најзначајнијих појава новога, доба, · појава, која много обећава у будућности. Докле друге земље рачунају свој напредак према смањивању броја оних, што уза име своје стављају и кр-

стове, Савезне Државе мере свој напредак у писмености према, томе, колико |

од стотине уписаних ђака походе школу и колико је од стотине становника, уписано у школу. |

У Савезним Државама пада у очи још и усвајање ручнога рада, нарочито индустријске обуке и вежбања по свима општинским школама; чиме се радничкоме свету указује велико. доброчинство. Исто тако успешно се

а сале.